Учитељ

630 СМЕР ВАСПИТАЊА

По етичким нормама васпитано дете, кад уђе једном у круг одраслих, долазиће чешће пута у сукоб са погледима који владају у том кругу. Јер ужи и шири кругови врло често претпостављају материјално гледиште идеалном. Ну, зар је то рђаво ако нам васпитаник устане против таке егоистичне и утилитаристичке струје, и ако јој се противи овом силом свог бољег увиђања и свом одлучношћу свог бољег убеђењаг Па како друкче и да се води друштво ка вишим смеровима ако не буде растао број таких појединаца, који се не подају тако лако струји, која влада у маси, већ је на против сузбијају, само ако је основана на неморалним мотивима 2 Ко се прилагоди већ постојећем етосу дотичног друштва те хоће да из њега изведе васпитни идеал мораће примити са моралним елементима тог етоса и многе неморалне елементе његове. Јер етос неког народа само је прелазно стање у његовом моралном развитку. Коме је стало до апсолутног мерила може дескриптивно описати етос, може га објашњавати и расветљавати са свакоје стране — али употребити га може само као основицу из које ће извести потребу виших норама, сталне увор појмове или идеалне слике.

Те идеје, обавезне и за друштво и за појединце, дају апсолутна мерила, док међутим етос као производ постојећих обичаја пружа само мерила релативне вредности. Па све нек се најшири слојеви и задовоље мањим смеровима, као што је на пр. корисност у друштву, умешност, окретност и т. д. — без идеала, који све слојеве загрева истом топлином, коме тежи и појединац и целина из свих сила и свима средствима, без таквог идеала ће брзо усахнути морална енергија. Друштво се онда распада, у масу егоистичких тежњи које се тару у међусобној борби, налазећи у материјалним насладама највише добро овога света. Само тежња за једним заједничким од свију признатим, највишим смером може да одржи јединство како у појединцу тако и у целини; у противном случају наступа полако