Учитељ

ОМЕР ВАСПИТАЊА 631

општа морална зачмалост, која и појединца и целину онеспособљава за свако више одушевљење, онемогућава образовање чистих моралних карактера и племенитих, идеалних заједница. Јер, и појединчев и друштвен живот треба да, је задахнут и прожет моралним идејама.

"6. Однос између васпитног смера и религије.

И тако би могли завршити ова разматрања о васпитном смеру кад нам се неби наметало питање: да ли ФИлософска педагогика сме иснустити из вида религијско определење човечје“ Религијско уверење, рећи ће неко, ипак је основа човековог назора о свету, оно запрема, најдубљи закутак човечјег душевног живота, тако, да је представа његова о Највишем Бићу и односу између Бића, тог и човека од пресудног утицаја на сав његов живот, на његово мишљење, вољу и рад. Због религијског уверења многи су дали радо и живот свој, због религијског убеђења водили су се крвави ратови. Религијске представе су најјачи мотиви моралне воље, што је Лутер тако убедљиво изложио у свом спису „О слободи хришћанина“; што у новије доба истаче и Лацарус у својим „идеалним питањима“ у реченици: религија је срце у организму народног духа; престане. ли то срце да куца наступа и овде рас-= тварање и трулење. |

При истицању важности религије опомиње се Факт, да су периоди, у којима истинска религија провејава живот једног народа, плодни и стваралачки, док за владе скептицизма и материјализма изумире моралан живот тог народа; на челу свих смерова, за којима људи по природи и по свом историјском развитку теже, стоји религија и даје санкцију свима тим смеровима. Кад је дакле религијско образовање основни Фактор како у животу појединца. тако и у животу читавог једног друштва, то је онда умесан закључак, да оно васпитање, које ту силу обилази, ставља.