Учитељ
666 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
књига за децу, а овај преводи то данас, када и ми имамо нечег бољег, а већ у Француској дечјој књижевности биће на хиљаде новијих и бољих књига за децу, за које наш предилац није ни знао ни разбирао, кад се решио да што с Француског преведе.
Какав је тек превод, може се судити по оном што је први реФеренат поменуо и по др. граматичким и синтактичким погрешкама, које се тамо налазе, а које смо ми у рукопису подвлачили. Тако грубе погрешке не могу се опростити ни каквом гимназисту нижих разреда, камо ли оном, који хоће да се јави у књижевности било као писац или преводилац.
дато, мислим, да овај рукопис не треба ни узимати у оцену, него га просто одбацити:
2.
Други рукопис, под именом „Смиље“ има чланке кратке и лаке, уз њих иде и повише слика, те би по томе на први поглед овако што било подесно ва ученике Ги П раз. осн. шк., као што је Главни Одбор стечајем и тражио. Али је обрада ових чланака већином таква, да је ја не бих могао одобрити за оно, за шта је рукопис понуђен. Може се рећи да је половина чланака добрих, међу њима има неколико изврсних причица; али остали чланци су слаби и требало би их прерадити, а неке избацити, па новим заменити. Језик је опет на много места неправилан, а стил неподесан, те би и у том имале да се учине многе поправке. Слике су већином добре, али би неке требало дотерати према садржини чланка, или чланак дотерати према слици. Слике које иду уз песмице „Не срди се“ и „Киселица, мргодица Перса“ треба заменити другим или их избацити, јер на првој глава једног детета личи више на мајмуна, него на дете, а девојчица на др. слици, више личи на бабу него на девојчицу.
Ако би се овај рукопис вратио писцу да га поправи, поред онога, што је у првом реферату поменуто, ја бих напоменуо још и ово: О
Песмице су у опште слабе. Њих би требао да поправи који вештији песник; а ако то не може бити, боље је узети место њих песме дечје од до сад штампаних песама наших бољих песника.
Причу „Опклада“ треба из основе прерадити или избацити па другом заменити. У њој се прича, како се неки дечак клади са слепим дечком, да ће од овога брже стићи. Слепац ту опкладу прима, али одреди да трче ноћу кроз неку шуму. И слепац добија опкладу. Прича је у опште невешто смишљена и изведена, и невероватно је да се деца кладе у 10 динара.