Учитељ
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 667
Басном „Млада ласта“ хтела се да изведе нека лепа поука, али ју је писац покварио речима унико нека не подражава другоме“, јер су подражавања и угледања у животу често врло потребна и корисна. Нарочито је овде рђаво, што је млада ласта хтела да се угледа на вредна мрава, а мати јој за то прекор даје и одвраћа је. Исто је тако рђав завршетак басне „Празна хвала“ и „Некорисно благо“. У првој се препиру ловачки и овчарски пас, те се завршује тим, ако овчарски пас увек не побеђује вукове, онда он ништа бољи није од керова, „него је само шупљи (|) од њих“. Зар није за похвалу, што се овчарски пас хвата у коштац с вуком, па и ако није сигуран у победу своју и зар је већа хвала ловачког пса, који увек побеђује — зеца У пренесеном смислу била би поука да и човек треба да је јунак само онда, кад пред собом има зеца каквог, сигурну победу, а где год је мало опасније, не треба ни ступати у борбу. У другој басни казује се, како је веверица збирала зимницу, а сврака увела некакав скупоцен прстен и др. неке драгоцености, па после „умрла“ од глади. То је невероватно и без икакве поуке. Јер сврака није угинула што је узела две три драгоцености, које се не једу; могла је она поред њих и што хране скупити. На послетку из ове басне излази поука, да вреди само оно, што је за трбух; а наш народ има пословицу која вели, да само свиња презире све оно што не може појести. %
У опште од свих басана које су овде, само неколико њих би могле остати, а остале не. Ја нисам одлучни противник басана, али увек ценим много више приче из живота, које износе истините или бар вероватне примере за поуку. Но има басана и бајака за које се човек озбиљно мора запитати: шта ће нам оне било у књигама за децу или за људе; По мом мишљењу у дечје књиге могу се унети басне и бајке које су врло занимљиве и које деца у сласт читају, па макар у њима не било какве поуке и вероватноће. Такве бих ја пустио у дечју књигу само зато, што маме децу на читање и от-– варају деци вољу у читању. Од тога је велика некорист и такве бас или бајке самим тим заслужују да буду у дечјим књигама. Има опет басана којима се веома лепо и јасно искаже и објасни каква поука. И такве имају своје вредности, јер лепо илуструју поуку саму. Али има басана које су невешто смишљене, сувопарне, незанимљиве, не-– логично изводе поуку или изводе поуку натегнуто или накарадно. А већина басана је овака. Кад се баш не би имало о чем бољем писати, зар би се и могло рећи: па нека и то, нека се има бар што год читати: али код толиких прича из живота, лепших и истинитијих, шта ће нам натегнуте, сувопарне и слабо смишљене басне%