Учитељ

ОМЕР ВАСПИТАЊА 615

одржава везу са клабичним старим веком, са праизвором наше целе културе. Ну, зато класична старина ипак не може бити више меродавна, јер је много силнији хришћански дух, који по моралној вредности далеко надмаша старо-поганички дух, те чини управо основу нашег моралног живота. Као 3. и најновији слој истиче се реалистички дух модерних природних наука и технике са, својим огромним ресултатима, са разним преображајима на економном пољу, са комуникационим згодама и свима другим установама, које представљају човечју власт над природом у свој њеној величини.

Из та три елемента сложено је модерно образовање у Немачкој. С тога морамо рећи да је сваки педагошки правац једностран, који признаје само један од та три елемента подцењујући остале, и који узима за главни омер васпитања само један од та три елемента.

6. Из истих разлога морамо одбацити и реалистичку педагогику пошто она у својој искључивости подцењује естетички префињени дух класичне старине и морално-васпитни утицај хришћански. Због тог подцењивања, падају заступници овога правца у теоријско-етички материјализам. Уважавајући само оно, што је корисно, ступају они на утилитаристичко становиште. И ако се реализам јако шири од како су природне науке добиле таког полета, ипак је он погрешан због своје једностраности.

в.) Естетичко-уметничко гледиште сасвим се разликује од реалистичког. Његова је консеквенција, образовање уметничке женијалности као највишег васпитног смера. Жеенијалност се по вредности својој не може ни с чим сравнити, она као таква поставља сама себи законе и не мора се покоравати никаквом другом моралном закону. Као што. се јасно види прецењивање естетичког момента, повлачи за, собом неизоставно подцењивање етичког момента. С тога, се из њега не може извести главни смер васпитања, ма, колико да је естетичко гледиште важно по васпитање.