Учитељ

740 ОСЕЋАЈ

ликовање разних осећаја слуха, чини нам се, могло би се приметити већ у 2. месецу живота. У то се доба примећује, да дете на разне звучне надражаје разно реагира, н.пр, друкчије према музици, а друкчије према лупи чекићем ит,д. Јасни, не сувише високи тонови су већ доста рано окопчани с одређеним осећањем пријатности. У трећем се месецу окреће глава к оној страни, одакле је дошао звук. Подражавањем појединих тонова певањем често долази још у првој години живота. Изражаји језика за поједине осећаје ипак се тек много позније уче. в) Осећаји укуса. Као што је Кусмаул први утврдио, већ реакција новорођенчета је различна према различним надражајима укуса. Со, кинон и киселине изазивају гримасе; шећер напротив покрете сисања. При томе увек треба свакојако претпоставити, да, се за тачно испитивање употребљавају прилично концентрирани раствори. г.) Осећајци воњања. Може се утврдити већ код заспалог новорођенчета, да јаче заклапа очи и да му се лице купи, па се чак и пробуди, ако му се каква супстанција, која непријатно воња (Азароећда ит.д.), држи под носом. Тако нам се дакле, иовде показује и тон осећања осећаја одређен независно од каквог чулног искуства. д. Осећаји додира. Осећаји додира су код новорођенчета у опште на врло ниском ступњу, али ипак интензивнији додири често производе већ првога дана болно кречање. Локализација осећаја додира се развија тек много доцније у колико то можемо закључити из моторних реакција. Тако н.пр. дете ће тек у 3. месецу ухватити предмет, који се стави у додир с површином његове шачице. Многа нам искуства казују, да ова и овоме слична посматрања не треба просто сводити на спори развој моторне способности спровођења. — О раввитку осећаја, температуре и мишићних осећаја код деце још није довољно истраживано.

Педагог бира надражаје, који треба да изазову у дечјем мозгу покрете, односно осећаје. Овај избор у највећој