Учитељ

6992 ПРЕД ХТУ УЧИТЕЉСКУ СКУПШТИНУ

ипак остајеоко 6000 дин. од које се суме две трећине могу употребити на друге просветне послове, а остатак би отишао на давање редовне и ванредне помоћи, о чему ћемо доцније коју проговорити.

Сви ови просветни радови и до сада су мање више вршени. Правилима бисмо желели утврдити могућност: да се тај посао редовно ради и да буде интезивнији, према обилатости средстава која би се ставила на расположење дружинским радницима, претпостављајући код њих вољу и спрему за вршење ових послова.

Прелазимо сада на тако звани добротворни део који је у овом пројекту изнесен. Овде мислимо давање ванредне и редовне помоћи члановима нашег Удружења, односно њиховим породицама.

"По досадашњим правилима право на добијање ванредне помоћи имали су они учитељи-це, који су бар две године били редовни чланови Удружења; а према пројекту то право задобијају редовни чланови, који су путем непрекидног куповања стекли најмање пет чланских карата. Како се ова помоћ издаје у један мах као поклон, а за њу се Главном Одбору често обраћају и они, којима није преко потребна, то би ваљало прописати нарочита правила, по којима би се Глав. Одбор управљао у давању ове помоћи. Средња мера издавања по овој партији за последњих 5 година износи просечно 662 дин. годишње и од прилике толику би суму требало уносити и у буџет.

Нема сумње да човек у своме животу може запасти у разне неприлике, као што га могу снаћи разне беде и невоље, за које се траже велике материјалне жртве; али ипак жив човек, помоћу својих другова и пријатеља,

цити расход, али је за неколико прошлих година скоро увек расход био већи. Да је код другова мало више увиђавности и заузетости за Удружење, наш би лист доносио 4#—5000 динара годишњег прихода, кад би га само

све школе примале, као што то министров распис препоручује.