Учитељ

ПРЕД ХТУ УЧИТЕЉСКУ СКУПШТИНУ 693

у стању их је савладати или бар ублажити. Међу тим невоља која сналази породицу после смрти оца хранитеља, таква је, да јој је помоћ са стране неизоставно потребна. И ако је учитељевој породици законом обезбеђена пензија, она је ипак тако мала, да чини велику разлику између доходка који је уношен у кућу за живота учитељева, и онога, што се после његове смрти прима. Овој невољи доскочити и положај ојађене породице олакшати, дужност је нас живих, тим пре, што се никаквој другој помоћи немамо одкуда надати, а у могућности смо, да сложним и договорним радом изведемо то племенито дело.

И према досадањим правилима давана је помоћ породицама умрлих чланова; али је и помоћ и количина исте зависила од добре воље и расположења скупштине. Исто тако помоћ је могао обуставити како Глав. Одбор тако и Скупштина према подацима које буду о понекој породици добили. Према свему, давање редовне помоћи било је до сада више дело милосрђа него какво стечено право.

Пројектом ових правила давање редовне помоћи стално се обезбеђује породицама умрлих чланова, које имају прописни број чланских карата. За норму је узето 10 чланских карата. То је основна погодба да породица може примати годишње издржање у 120 динара. Издржање се за тим поступно пење са 12 динара годишње куповином сваке чланске карте, док не достигне максимум у 400 дин. за годину.

Као што се види, пројектовано издржање доста је скромно, као и улог који се од чланова тражи. Свакоме је јасно, да се при одређивању улога имало на уму скромно стање српских учитеља, као што је очевидно и то, да би повећани улог пружио обилатије издржање. Ово је резултат рачуна и хладних цифара, на које се у извођењу оваких операција мора свако наслањати, ако није рад да после неколико година покаже дефицит. Међу тим и ако је помоћ мала, она је стална, и са државном пензијом обез-