Учитељ

2 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

се посаветује с њим односно старијег сина. Ну по што се 4 у то време, кад је она примила госта, у сали находио њен | млађи син, она му онда рекла: 4 — Глишо, иди сад у башту браћи и сестрама. — За што 2 | — Ја морам нешто да говорим са г. Петром Иванови- | ћем о неким стварима, а ти ћеш нам сметати твојом игром. | — Не; ја ћу седети мирно и слушати | — Наш разговор не тиче 'се тебе. Учини ми по вољи | и ИДИ. — Нећу. — Ах, Глишо, Глишо! Зар ти незнаш да су деца, | дужна слушати своје старије. — Јест, али опет ја нећу да идем. 4 — Но, па шта ће мислити г. Пет. Ивановић о теби |

Буди послушан и иди у башту.

— Не, нећу да идем.

— Ако ме послушаш, ја ћу ти после дати колача.

— Нећу колача. Дај ми пара за малину.

— Молим те, Глишо, па зар, ниси за доручком појео | | пун тањирић малина, па још са шљивама #! Ако још бу- | деш јео, разболећеш се. |

— Ну, кад не даш паре, онда ја не идем.

— Глишо, Глишо, буди моје добро дете.

— А ти дај ми паре.

— Ну, нешто се мора с тобом радити. Ево ти паре, | па иди с Богом. (Обраћајући се госту) „Чудновата стал- | ност код овога дечка. Добро је још што ја УНИ о њиме | да се опходим.“ |

А у самој ствари Глиша је умео боље владати с мај- 1 ком, тј. вештије него она с њим.

Ви ћете, може бити, рећи да овај наведени пример, и ако је узет из живота, представља или неку пародију | стварности, или неки изузетни случај. '