Учитељ

14 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

пробити, подофицири дужни су одговорити: са свим тако, 4 ваше благородије могуће је.“ ј “ Ја не тражим да се сасвим дете избрише из реда ра- Ц · вумних створова, него тражим да он слуша старије без | икаква изговора и слепо. Послушност његова ни у ком | случају не соме бити у зависности од узрока заповедања, | т. ј. дете мора послушати одмах после заповести, а не | после објашњења, зашто му се нешто заповеда. Ако би вам се десило да син ваш, место да оног часа изврши што сте заповедили, покуша прво питати вас за што а ви га само погледајте с чуђењем и одговорите: „за то што ја сматрам да то треба“. И ни речи више. = 4

Погледајте у сами живот; видите како иде у друштву, у држави. Чим је какав закон потврђен, објављен ин у живот ступио, ми грађани државни, дужни смо покоравати. се томе закону, били задовољни с њим, не били. Ако се у току времена покаже да је закон непрактичан, ми онда преко петиција, путем штампе, и другим законским сред- | ствима, можемо утицати на законодавну власт, и тим на- | чином израдити измену закона; ну док се он не замени | или измени, ми смо дужни чувати га и извршивати. |

Законодавна власт у кући јесте ви, родитељи. Чим ви 4 кажете деци ма шта да вас послушају, они морају поко- | рити вам се; све једно, допадало се то њима или не допадало. А да се при том не би начиниле бездушне лутке | придржавајте се строго ових правила: |

1. Заповедајте што је могуће мање. У дешавати сваки покрет детета заповедањем нема никаква смисла; кодекс заповедања и претња не само да га стешњава, него га доводи у забуну. Што се само по себи разуме, о томе не | треба ништа ни помињати; што се само собом уређује, не. треба вишег потврђења. Заповедати треба само у случа-. јевима очигледне потребе, и тада се заповедање мора из- 3

вршити безусловно.