Учитељ

92 ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА

— Уз писање иде рука, те пише... одговори ђак. Очекиван је међутим одговор, да уз писање иде: читање. ж Дошао један ђак из ТУ раз. у мој разред, па рече: — Послао ме господин да ми дате мапу Спарста ! Чудио сам се, какву то мапу тражи, док не увидех, да је мало сплетен у говору и да иште мапу „Српства“. ж Тиха је брзоплет, па хотећи, да изрече пословицу »узори плитко, посеј ретко, загради ниско, па хајде на пазар по жито!“ овако је завршио: — „Па хајде по њиву за пазар!“

Причано ђацима, како се поздрављамо на Божић. При пропитивању ђак један вери, да се на Божић при поздраву, место »уваистину се роди!“ одговара

— Двајестину се роди!

— Где спада жаба пита учитељ.

— У бару... одговара ђак.

Погрешно је питање, одговор добар. Место: „где спада“ боље је било рећи: уу који род долази“ и т, д.

— Каквих има земаља. око села 2

— Њива, ливада... вели један.

Упитан други, рече:

— И сувих ич мокрих.

У чланку „Илија Неранџић“ из читанке за 1 раз. чита ђак,. па после прича и вели

— Види Боже опанчину... (место: уопачину“).

То је доказ, да у читанке не треба пуштати изразе и речи апстрактне, непознате или ретке, дугачке и тешке, јер ће се мучно прочитати и рђаво разумети.

= Ко први од дахија погибег — Кнез Палилула, рече ђак место: Пала тија