Учитељ

56 ЗАБАВА И ПОУКА

једно другом пасти у наручја и љубити се, као што су негда, као деца радили...

Али шта сад би од један пут #!,.. а ју је видео стао је нем и укочен, и једва се сети да јој пружи руку и запипта:

Шта радите, госпођице Даро 2

Она је сва поруменила... Образи јој се запламтише, а плаве очи синуше необичном сјајношћу. И она се беше пола Налуцајући једва је изговорила.

— Хвала Богу господине Миле!...

— Такав је био, њихов први састанак, после четири године. и

Тога дана, Миле је био њихов гост на ручку. И тек тада се и једно и друго мало ослободише.

Дара је, при ручку, кришом бацала погледе на, Мила...

Каква промена на њему! Оно лепо, оно умиљато лице његово, сада постало озбиљно, али опет љупко и мило. Мрка наусница тек га почела гарити, па му је то тако

лепо одликовало !.... Дару нешто текну у срце... Она пре.„мишљаше... Благо њему! Сад је свој човек!.. Кроз о дан постаће учитељ... Добиће како лепо и мило село..

Ох, како ли би радо и она са њим пошла, да му у а сеоској самоћи, буде верни друг, највернији се

А Миле2

И он је се забављао истим мислима. По неки пут се њихови погледи сукобе. Дара смерно погне своју лепу главу, и тада је Миле слободније посматраше.

Ах, кад би знао, да ли ме она и данас воли, као некада што је, мишљаше он... Па онда оде у мислима даље... Као он већ постао учитељ... Па лепа школа, а његова собица као кутија, па дивно украшена и Дара као певуши и намешта... "брише прашину са стола, уређује његове књиге, и на њега мило погледа... у мислима се изгуби...

Беху сами у соби, и Миле дубоко уздахну.

Шта вам је господине Миле За што уздишете% упита га дара њежно.

Он је љупко погледа.

— Жао ми је што ме зовете „Господине Миле.“

— Па и ви мене зовете госпођицом !...

Обоје за тренутак ућуташе.

— Даро!