Учитељ

ДВА СРЦА 55

Једнака судбина њихова, везивала их је, и превлачила, једно другом, као и њихове старије... Миле је волео Дару, као своју млађу сестрицу, а свугде јој је био, њена, моћна заштита. Доцније кад је Дара пошла у школе, он, као старији, био је њен вредан и ваљан помагач у науци... Она је са одличним успехом свршила основну школу, па је онда остала код куће, да својој стара-мајци у помоћи буде... И била јој је заиста десна рука у свима њеним пословима.

Ж

Миле је продужио школу, и свршивши гимнасију, упише се у Учитељску Школу...

Тежак је био њихов растанак... Загрлили су и љубили, као братац и сестрица... Од тога. дана, од тога првог растанка Миле није долазио у своје родно место, за читаве четири године...

Кад је свршио школу кад је метнуо своју сведоџбу у џем, он је похитао своме родном месту... Али, четири су године прохујале, и колике грдве промене, за само те четири године !... |

Шјетао је се својим милим улицама, које су биле пуне успомена из детињства његова. Али му је сада, све некако друвчије изгледало. Куће које ву му некада изгледале грдно велике, данас се чисто смањиле, и некако му је изгледало да је већи од свију њих. | |

Па каква је тек промена на Дари! Он је у души носио њену слику, каква је изгледала пре четири године... Као. дао је сад гледа... Пуно румено лице, као пупољак румене ружице, а плаве лепе очи као чисто небо... Две витице њене густе плате косе спустила низ леђе... Сећа је се у некој краткој цицаној сукњици, од лепога ружичастог цица са цветићима, а на ногама плаве чарапе п кожне папу чице.....

А данас"...

Од мале Даре, развила се девојка, мила као стручак мирисна. цвећа, а поносита као борика...

Кад ју је Миле први пут видео, беше се збунио... Он је замишљао своју малу Дару, онакву каква је негда. била. Једва је чекао да све се о њом види... Замишљао је да ће