Учитељ

однос ПЕДАГОГИКЕ ПРЕМА ОСТАЛИМ НАУКАМА 1

подлози, не претпоставља ништа, на друге се науке не ослања. Она је материјалом уска, сиромашна, чега је последица поузданост и тачност. Њени научни ресултати су поуздани, потврђени и несумњиви, вреде свагда, свуда, у свих народа и за сва времена, не зависе ни од каквих других знања, нити од чије воље и погледа, као нпр. збир два броја лијо даје тако, а производ лијо 184+7=410, 31 21 - ;

Сложенија је грађа друге науке, која броју придаје простор; из тога пониче геометрија, наука самостална, али претпоставља аритметику.

Кад се грађа још даље компликује, простору приступи још време, постаје нова наука, наука о кретању — механика, која претпоставља поменуте науке; све пак три заједно састављају математику.

Фисика испитује законе тела уопће, без обзира на квалитет, и кад је као наука доспела да своје научне Формације, дошао је на то други виши ступањ, то јест наука, која има грађу још сложенију, гледајући на квалитет, дакле већ уноси нешто друго — то је хемија.

Тек сад, кад је знање људско толико коракнуло, могло је научно испитивање приступити к проблему органскога живота; фисиологија је покушала објаснити, на основи Фисичких и хемијских закона, сложене процесе и Функције у живом телу, у положају здравом и болесном, пратити поницај и развитак живих створова — биља и животиња — и тако се полагано развила она наука, која има најсложенију грађу међу наукама о свету спољашњем, доспела је такође и она до Формације научне. Прво је за ту науку установљен назив фисиологија, а уобичајен је назин биологија.

Друго стабло наука претпоставља унутрашњост, самосвест, дух, и појаве наше унутрашњости постају научни објекти; а као код поменутих наука, тако се и овде научни објекти описују и закони им се испитују, те тако разликујемо две гране: конкретне и апстрактне науке о