Учитељ

6

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ пао ЕН а _____-_________ ИН

пак добили више светлости и јаснијега погледа на однос педагогике према осталим наукама, биће пре свега потребно одредити јој место, које заузима у целокупној класиФикацији наука.

Све науке, које су се јавиле у поступном развитку наше образованости, делимо пре свега по материјалу на две велике групе, то јест А) Науке о свету спољашњем, ако је материјал, грађа узета из света спољашњег, и Б) Науке о свету унутрашњем, тиче ли се грађа човечје свести, унутрашњости, духа. Од прилике то исто назначују и друга два назива: науке космологичке и ноологичке, природне и духовне.

Свако од тих стабала дели се опет на две гране. То јест, наука од чести пописује, представља и описује дане конкретне појаве, каки јесу, збира их, сређује и групише, — од чести опет исписује законе који њима владају. У првом случају науке описне или метонимијски назване конкретне; у другом пак, где су задаће апстраховањем упрошћене, где су дакле примери апстрактни, постају науке испитне, ваконоспитне или метонимијски назване апстрактне.

На послетку треба. рећи, да је свака струка у толико пре доспела до научне формације, у колико је имала упрошћенију грађу, а по којем принципу и уређујемо апстрактне науке. Добијамо низ, где свака потоња наука има сложеније градиво, дакле као знање доцније поникло, тако да нам тај низ бар приближно приказује њихов историјски напредак; свака потоња наука у том низу према предњој. стоји на вишем ступњу.

Од тога низа постаје степеница наука“ (Бишепће(ег).

Од апстрактних наука о свету спољашњем најпростију грађу има аритметика или наука о односу бројева; та. стоји напрвом месту у њиховој степеници, на својој сопственој.

Ж За разлику осталих, своју степеницу наука г. Дурђик назива чешком

и под тим је именом помиње. Пр.