Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 85

Међу комцилаторима разних уџбеника за осн. школу највише их је за рачунску наставу. Ту имамо читав систем књижница, почев од пок. Јоксима Марковића до Јовића и Срећка Стевановића закључно. Уз то, имамо званичну књигу за рачунску наставу, која својом прецизношћу, методским ра. споредом и логичком везом стоји високо изнад свих нагомиланих уџбеника. Према овоме, дакле, није било стварне потребе за израду овог уџбеника-

А није ли овим уџбеником унесен бар каква новина у рачунску наставућ — Од 30 страна слога, на 21 страни у почетку су само апстрактни бројеви, а тек на 9 страна на крају су конкретни примери. Изгледа да је овим Јовић изокренуо досадашње методско начело, по коме се иде од конкретнога ка апстракцији. И, можда му је то новина. Иначе су цифре поређане као и у других, разуме се, много незгодније и лоше него у рачуници г. Ст Д. Поповића. И овака рачуница у рукама још неписмених ђака само су шарени листићи, ништа више. Сем тога, и оно мало очигледности, што је стављено у познавању појединих бројева у виду тачака, понегде је тако незгодно намештено, да се незна крсна имена, Н. пр. на стр, 5 стоји овако написано:

| |

Ми питамо, има ли кога да погоди, шга чему одговара овде Таквих примера има више.

Изгледа, да Јовић много полаже на писмено рачунање у 1. разреду. Кад деца науче лисати цифре !—-5, он их одмах тера, и да пишу рачунске комбинације. С 5 цифара пишу комбинације сабирања и одузимања, 2, кад науче и цифру 6, онда пишу још и комбинације множења и дељења. Чудновато је, да Јовић ради у [. разреду и дељењу писмено, кад се то не тражи програмом. Ово је противно и педагошким принципима и наређењима за обрађивање основне наставе, по којима у Ги П разреду осн. школе готово је искључиво усмено рачунање, а писмено је узгредно,

С 5 бројева деца изучавају само сабирање и одузимање, а тек с бројем 6 почињу учити и множење и дељење, А што се не би могло изучавати множење и дељење и с бројевима од 2—52! Ваљда је и то новина!

По рачуници г, Ст. Д. Поповића ђак не учи писмено рачунање, докле не изучи усмено до 10. И то је много боље, и педагошки оправданије.

Давање појма о половинама, трећинама, четвртинама и петинама врло је незгодно изведено помоћу кругова. За то је било подеснијих начина. Кад је већ цео круг дељен у делове, онда је. доследно томе, требало делити и јединицу у делове, те покушати делове и од бројева, који се не могу делити е 2, 3. 4. и 5. без остатка. Н. пр зар дете [ разреда не треба да зна, да је од 16 трећина 5 и једна трећина :!

И техничка израда ове књиге није као што треба. Хартија је рђава, а цифре су ситне. Такав је местимице и слог слова.

Према свему изложеном, ову књигу није изазвала стварна потреба, њоме се не уноси у рачунску наставу никаква новина, није израђена методиски,