Учитељ

»

86 3 КЊИЖЕВНОСТ

и с голим цифрама она је само дечија играчка без усменога дела, који је много важнији за овај разред.

Ми смо били готово научили до скора, да нам Јовић пружа књиге само у очитој потреби. С тога смо му били вазда захвалпи на смишљеном раду. У овој пак прилици не можемо да нађемо права разлога за израду овако неподесне књиге за ученике | разреда, мањ ако није у томе ралила што и проста јагма за новцем и трка за популарношћу. Помисао на то буди у нама Факат, што је Јовић пре овога у три разна своја «дела» уносио“ у многаме један и исти материјал, а то богме обелодањује просту књижевну трговину. Жалили бисмо, ако Јовић оде и даље тим путем, који води правце у шарлатанство, које не доноси ни славе ни новаца. С тога је много боље, мало а добро. То бисмо саветовали пријатељски вредноме Јовићу, како би учинио више добра и школи и себи.

С тога најтоплије препоручујемо учитељима, да не купују Рачунске задатке од Јовића и Стевановића, него да се у рачунској настави у [ разреду држе доследно рачунице г. Ст. Д. Поповића у усменога и писменог“ дела, или ако не то, онда да узму рачуницу Д. Рајчића, која је очигледнија и боља. ; —Ћ

Нови Васпитач орган за педагошку књижевност. Власник Мита, Нешковић, уредник Радован Малушевић. У Ср. Карловцама. Српска манастирска штампарија. Св. 1Х. Год. Х.

Скоро ће бити пуних десет година како наш вредни педагог Мита Нешковић издаје свој «Нови Васпитач». За то време стекао је овај угледни педагошки часопис велики број читалаца а неуморни уредник поштовалаца. Ми ћемо гледати да у сваком броју «Учитеља» доносимо уз преглед осталих педагошких либтова наших и словенских, и из «Н. Васпитача» све што би било од Веће вредности и тиме скретали пажњу нашем учигељству на сваку појаву и покрет у нашој педагошкој литератури нарочито оном броју читалаца који нема прилике да чита ове листове. А из «Новог Васпитача» се зацело има шта прочитати и саопштити.

У 1Х свесци од ове године угледали су света ови чланци: Пе гвка, Дјечја радозналост, Енономске повторне (опетовне) школе у Угарској. Школа и Здравље наше дјеце. Народно васпитање из Горње Крајине. Грађа за историју школарства. „Књижевни преглед.“

У првом чланку се оцртава сва ругоба и све недостојне стране ове гадне навике, која се укоренила у последње време доста јако, у нашем срп. друштву -— па чак и код деце! на свој интелигенцији нашој на јавности, на свима чиниоцима друштвеног и народног живота и напретка је да војују противу овога епидемичног зла и несреће. Нарочито на учитељима, којима је истина натоварено много на њихова и сувише слаба плећа, али ипак у интересу најузвишеније дужности, којој су се посветили, и која има да оплемени, образује и васпита масу народа у духу хришћанске побожности, питомости чистоте; на њима је да поведу и овом приликом први рат противу псовки које највише стоје на путу на извођењу оних најлепших и најплеменитијих задатака наших. Чланак је писао Мита Нешковић.

Дечја радозналост је од Јелице Беловић — Бернадзиковске. «Џо најмодернијим психолозима.> «Радозналост је као неки аџетит интелигенције. испрва са свијем егоистична и сензуална, али инстиктивно и постепенце