Учитељ

112 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

тним, природопису пре но Фисици«“; на послетку, на питање „а којим апстрактним #« одговор је „редом како то показује

изнета степеница наука.“ Специјално питање „шта треба

на гимнасији пре предавати: логику или психологију #“ овде такође добија одговора: „елементарну логику заиста пре но апстрактну псилогију.“ Конкретна пак психологија као проповедање, описивање душевних процеса и разних душевних стања, већ је претходила, избијајући поступно видно у историји, у разноврским литературним плодовима, у песмама (нарочито драмским), романима, то јест, поред живе речи, предавања, и у самосталном читању ђака. Ту дакле кокретну пвеихологију треба ставити напред — како је заиста и стављена — али апстрактну психологију, која осветљује и испитује законе, треба ставити тек за логиком, тако да опет остаје поменути ред: „логика — психологија“, од којих је наука састављена садашња философска пропдеутива, као предмет гимнасиски.

Као на изнетој таблици наука, тако и уопће при образовању младежи, нарочито што се тиче обучавања, означујемо два извора, обе гране, само што један или оба члана добијају друге разне називе. Тако противно природњачком обучавању неки хоће, стављајући вагу на историјске струке и њих гледајући као главни део ноологичких наука, да разазнају образовање природњачко и историјско (Формула „природа и историја“), при чему у историју, разуме се,

уносе и науку о говору. Други пак наглашују науку о го-.

вору и истичу грану ноологичких наука као грану Филолошку (Формула „природа и говор“). Та иста подела основа, је подела међу предметима реалним и хуманитним (Формула „природа и човек“); неки опет узумају као други члан друштво (Формула „природа и друштво“. На послетку, ноолошким наукама неки придају још и метафисику, то јест имају на памети сву Философију; о њима се тек може рећи, да деле образовање природњачко од Философског. Без метафисике нема философије. По том, које образовање превла-