Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА 145

ђује, потребно је и школе разликовати и дати им по том називе. Одвојити потпуно та два правца један од другог апсолутно је пемогућно; жеља ће бити непрестано, да се оба та правца споје, да се установи така школа, где ће оба, правца подједнако заступљени, наравно према, савременим и месним потребама и досадањем развитку свега школства. То се све тиче освеопћег образовања, којем одговара свеопћа педагогика; нешто друго је образовање стручно, за које се установљавају нарочите школе, с чијег би се гледиштва свеопће образовање могло прогласити за непотребно и према томе свеопћа педагогика, побијати. Њихно оправдање лежи на принципу поделе рада, која је неминовно потребна. Али подела рада, није принцип апсолутни, она је само последак другог, вишег принципа, то јест принципа о удружењу људи. А тај принцип, мимо сав очевидни ужитак разгранатога стучњаштва, има на на памети свеопћа педагогика. Њезина је задаћа хармониско образовање човека, које никаку науку не одбија, већ сваку, с потребним делом, уноси у своју област. Том речју „хармониско образовање човека<“ и стручно је истакнуто главно језгро Од-_ говара на питање о односу педагогике према осталим наукама.

и ст

ПЕДАГОШКА ПИСМА ЈЕДНОЈ МАТЕРИ О ВАСПИТАВАЊУ СИНА

| од ЕРНЕСТА БЕМЕ-А

превео ДР. ОТЕВ. ОБАНОВИЋ

пи

1

Штована тоспођо! Заиста се обрадовах врло, када из Вашега писма увидех да Вам је пало у част, да уживате највећу срећу на земљи, т. ј. да сте постали мајка. Из Вашег писма увидех још, да страхујете, е да ли сте дорасли