Учитељ

190 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

вијим тоном; она треба да види да јој Ви желите добро. Награда за Ваше материнско старање према забавиљи биће вам корист, коју ће да има Ваш син од ње. Њу не треба да сматрате као просту слушкињу, већ као другарицу Вашега детета, а себе као њену помајку и васпитачицу. У почетку јој поверите дете у кући, а после је пустите да. иде с њим и у шетњу и то за кратко време. За шетње. треба да изберете такво место, где има мало посетиоца и где је можете најлакше надзиравати. Ваш је синчић још мали и може да буде без дечјега друштва. У колико веселије почнете да разговарате и забављате дете, у толико ћете се брже обрадовати, када Ваш синчић почне да чини поку шавања у говору. Његови несвезани звуци биће Вам тако задовољство, да ћете тиме бити потпуно награђени за Ваш рад. У то време је у кући све живо и весело. Ако се буди којим узроком деси, да будете нерасположни, синчић ће вам правити забаве с опитима да поправи граматику. Молим Вас, са синчићем говорите обичним јазиком; он треба да чује чисте речи. У исто Вас време саветујем, да све ствари именујете правим именима, а не да их умањавате или изопачавате.

Не знам, да ли Ваш синчић може да седи. Оставите га да лежи дотле, док сам не покуша да се усправи ; када. постане јачи оп ће и сам да устаје, а доцније и да ходи, и да се маша појединих предмета. Одбаците жељу да то видите раније, јер у противном случају може Вам се синчић да накази за цео живот. Тешко је описати онај свечани изглед, када дете почиње да стаје и ходи. Ето то Вам је још један нов извор чисте материнске радости

Питате ме, да ли су од сада потребне какве играчке Вашем винчићу % одговарам : Не требају му никакве играчке, јер је цео свет за њега забава: људи, животиње, покућанство и сви други предмети и радње. Кад имате нешто. да радите, навикните га да се игра сам. Да. Вам у кратко изнесем, шта ради у том случају радникова жена, која. не располаже ни са каквом послугом, већ мора и да ради и и да васпитава децу и како при том још и сама има за. се шале и забаве. Дете седи на каквој постељици на земљи. Приближава се ручано доба и мати мора да кува. „Гле“, рећи ће, „му како ће сада, из пећи да, изађе велики лонац; пази како иде пара на поље“... — Сад ћемо опет нешто.