Учитељ

ОДНОС ПЕДАГОГИКЕ ПРЕМА ОСТАЛИМ НАУКАМА 107

мови разликују, ипак је потребно, да се у пракси што више зближе. И из њихна споја пониче обимни појам васпитно обучавање, та реч светли и загрева (не рабћов већ офћо8). Васпитач сам иде за водиљама, које се овде указујуи к њима води својега васпитника. Делање тежи к добру, осећање лепоти, мишљење и познање к истини. Целокупно делање педагогике упућивало је свагда на те три звезде као највише идеје; истина, лепота и добро постали су опће погодбе, које објашњују другу тајну целокупнога васпитавања, то јест његове највише сврхе. Психологија и норматика односе се међу собом као материјал према Форми, дајући уметничко дело педагошко, човека потпуно образована, који је васпитањем до тога доспео.

Градиво потоње науке још се више скомпликовало: предметом су више људи с извесним заједничким сврхама, то јест друштво, п њему одговара, социологија (социетика, Сезе већа ајећге, Зосјајилавепзећа | ит.д.), наука о људском друштву, која се даље по различитим поделама грана, и обделава према разним задаћама. Овде се убраја и говор, као Функција друштвенога духа, а такође и све ПРрие чије смо грађе навикли звати јавним.

Свака од истакнутих наука, како космологичких тако и ноологичких, има своју историју, која власну грађу попуњује, учећи о поницају и развитку њезину, износећи дакле прошлост, те природно долази у врсту конкретних ноологичних наука; јер наука уопће, као и свака специјална, јесте нешто духовно, из унутрашњости човекове. Историјом пак наука и таблица се њихна завршава ; подела, и преглед Функција практичких иду на друго место.

За наукама пак истакнутим узноси се задаћа последње, која на основи резултата свих осталих наука гледа да постави једноставно, стално гледиште на свет, то је задаћа, метафисике, или, ако њом омеђимо философију, може се рећи: задаћа Философије. А како по уобичајеном начину

обухватамо у област философије још и друге науке, на име 3 8.