Учитељ

108 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

апстрактне ноологичке, излази, да је философија скуп апстратактних ноологичких наука и њихних историја, с до-

пуном метафисике. Тако смо завршили целу систематисану класификацију наука“, која је прегледно изнесена у потоњој таблици.

Међу осталим Философским наукама педагогика нам се у тој дасци представља као теорија; поред теорије стоји још њена историја, а мимо то вршење теорије, пракса, а то је уметност, и ако не виша уметност у оштро естети-

тичком смислу (којих је пет: архитектура, сликарство, скул- |

птура, мусика и песништво), где се видна задаћа (ужитак, корист) не истиче, већ једино образовање лепоте, — оно ипак у смислу старе речи убесћпе“, како је употребљавао Аристотело, а и сада опћи језик, кад је говор о уметности

лекарској или лекарничкој. Слична је том и реч уметност васпитачка, то јест васпитање као вршење, пракса.

Науке:

Космологичне (природне): Ноологичке (духовне, историјске): Грана, : Грана Грана Грана конкретних _ зпотрактних (законо- апстрактних (законо- конкретних (описних) питних) наука: питних) наука; (описних) наука: У наука, на пр. приро- !. Аритметика | Ма- !. Логика || Нор“ 54 пр. народна допис 9. Геометрија ; Те- 9. Естетика | мати- И ТОРИ бе

| вотопис 3. Механика МАТ. 5 Бтика Ј ка | 4. Фисика, 4. Пвихологија "5. Хемија, 5. Педагогика _ 6. Фисиологија 6. Социологија. Метафисика

Уметност пак не улази у прегледну таблицу наука; у њу се може ставити само педагогика, имајући непрестано

1 О овој класификацији наука говорено је и на другим местима, тако на пр.: Атсћиеотћа. у 64 (Саворћв 6. М. 1873), О ротад! паићо јИозојћсћусћ безка ЗКоја 1886), Џеђет але Бећепјогде дет рћозорћазсћеп ећзсћтаб Фаг ехасје РћПозорће 1886), Р тегајузћое (Кгок 1888), РО бјп у /Позојће

пејпоу6ј81, ОПбјервпу пазип јНозоће рескеб 1. већ и ЗТоотић па- |

ибпу (чланак ЕПозоће.