Учитељ

ОДНОС ПЕДАГОГИКЕ ПРЕМА ОСТАЛИМ НАУКАМА 109

у виду разлику међу науком и уметношћу, теоријом и праксом. Теоријска система педагогике није још до данас готова, већ су само учињени покушаји за то, као што то историја педагогике показује. Појављивале су се полагано разне системе, и могу се сматрати као помоћнице савршеније, која ће временом постати. За то многи, који сумњају у мо+ гућност тачне и потпуне теорије, у могућност свеопће педагогике, не могући оспорити фактум теорија педагошких у прошлости, обраћају се к историји и упућују на студије оних теорија, чијим би се познавањем могао објаснити данашњи положај педагогике. Као и о Философији, тако се од прилике слично чуло и о педагогици: „педагогика то је историја педагогике«, и као год тамо тако и овде главни посао о васпитању обраћен је на градиво историјско. Историзмус је обележје великог дела Философске литературе, а такође великог дела иу нашој струци. У објашњење његова значаја, његових умесности и погрешака, опширно се не можемо упуштати; доста је о том писано

у ФИЛОСОФИЈИ и естетици, а то важи у многом и за педа- |

гогику.

Педагогика, као Философска, наука, зависи од свих оних, које су постављене пред њом на таблици апстрактних ноологичких наука. К Философији пак даље ПИЈ се социологија и метафисика.

Однос педагогике према социологији такође се јасно показује после кратког размишљања. Васпитач и васпитник, " учитељ и ђак чине такође друштво, ту су два бића, са заједничким задаћама, и за то проблем педагогике управо

припада социјологији. Разлика је пак та: улога педагогике-

је мања, док се социологија растпростире до неодређене даљине; друго, значајно је за педагогику то, што је једна, страна тог друштва савршенија од друге, или речено гтапо ваћв — једна је страна старија, а друга млађа, као што је то очито на односу деце према родитељима, тим првим и природним васпитачима. Ови остали примери, где се упо-