Учитељ

352 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

данашњим предметима није се ни појма имало. То је учио и ча Мита : а то и бата Ђорђе, те и код њих ово беше највеће знање.

Прво се учио Буквар, за тим Часловац, па Псалтир, Требник и најпосле «Пресад Мудрости», и с тим се завршивало школовање, премда је врло мали број ђака долазио до ових књига, пошто су, као што смо раније видели, многи остављали школу на пола школовања.

Напоредо с учењем ових књига учило се и рачунање, писање и пе-

вање, и кад се сврши с књигама сврши се и с тиме. ; Ове су предмете учили у почетку и 'ча Митини и бата Ђорђеви ђаци, али се учење 'ча Митино разликовало од учења бата Ђорђевог. Ну, и ако је 'ча Митино учење било много теже но бата, 'Ђорђево, опет је 'ча Мита, може се казати, имао свагда више ђака но бата Ђорђе, јер беше блажији према њима но бата Ђорђе.

Учење 'ча Митино било је теже с тога, што је он својим ђацима давао тежи Буквар — словенски, из којег су се слова читала овако: аз, буки, веди, глагољ, добро, јесте, живете, зело, земља и т. д. (а, 6, в, г, А, 8, ж, з и т. д.. Речи пак и поједини слогови у том Буквару срицали су се овако: буки — аз == ба, буки—аз == ба == баба; буки — јесте == бе, буки — аз = ба == беба ; буки—ук == б6у, буки — аз == ба == буба; буки—

—ук == 6у, веди—аз = ва == бувај; веди — иже == ви, људи — аз == ла=—= = нила == === пене ен ; веди — рци — аз == вра, тверао —а3—= та == врата и т. а. Међутим, бата Ђорђе је својим ђацима давао лакши Буквар — чисто српски, из којег се слова читала: а, бе, ве, ге, де, 6, же, зе и т. д. (а, 6: ВАР дођо бс а Зи д.). Речи пак и поједини слогови у њему срицали се много лакше но у оном првом. Нпр.: бе—а = ба, бе —а = ба == баба ; бе—е == бе, бе—а = ба == беба; бе—у == бу, бе—а == ба == буба — — — — — — — — — – = ; ве—ра == вра, те—

= а == та == врата и т. д.

Па и учење осталих од поменутих књига било је теже код 'ча Мите но код бата Ђорђа. Учење пак осталих предмета описаће се опширније на другом месту. у 6 ~

ж =

С овим и оволиким знањем из поменутих предмета изишла је из ове 'ча Митине школе већина данашњих грађана лесковчана, а с малим узузетком и сва "чаршија. Разлика је између њих само та, што су неки изучили и Псаатир и Требник, па и «Пресад Мудрости», а неки само Буквар и Часловац, или опет само почели Псалтир. Разуме се, да су први измакли мало од других, али је њих знатно мање од других.

Још кад се овоме дода, да су први били већином нз богатих кућа, онда ће појмљиво бити да су они могли читањем других корисних књига и проширити то своје знање поред тога, што су се сваким даном у својим радњама усавршавали у писању. Истина и међу њима има изузетака, алиим ови изузеци били су много бољи од буквараца и часловаца, од којих су многи и заборавили читати и писати, немајући прилике да се и даље усавршавају. Међу овима другима чине изузетак они сиротани, који су одмах из школе отишли на занат или у радњу, јер су они доцније надокнадили оно што су у школи пропустили, и они су данас оно исто, што и њихови први, бољи другови, а неки су, богме..... и измакли.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

——>+е————