Учитељ

ВАСПИТАЊЕ У ПРОШЛОСТИ САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ 331

у изобиљу имају Испитивање васпитне „стране у животу дивљака учинило је, да смо се упознали с њиховим интелектуалним способностима и дошли до уверења, да је начин њиховог мишљења потпуно детињски; код њих је развијено само памћење, и то стварних предмета, а ум је веома ограничен и није способан за апстрактно мишљење; у том погледу веома личе на децу цивилизованих народа и, као и ова, нису кадри да пажњу своју усредореде на једном предмету. Сличност је ова веома важна и има вредности за науку педагошку. Такво је у општим цртама, васпитање код дивљака.

За тим Летурно прелази на васпитање код историјских народа у старом веку. Док је држава. још република, или мала монархија, васпитање се одликује практичким, утилитарним карактером; али чим се држава, преобрази у пространу и снажну монархију, васпитање добија више интелектуални изглед, одликује се обрадом интелекта. Потпуно је такво васпитање у старим америчким државама. Циљ му је да створи људе покорне преставнику власти, чије интересе деле више класе — свештенство, племство. У Мексици децу нижих редова поучавали су у школама само занатима и правилима вере, аристократска су пак деца добијала сложеније образовање. У осталом, старе америчке монархије обраћале су пажњу и на физичко васпитање, пошто су често ратовале, ради чега су потребни били здрави, снажни и издржљиви војници.

У стародревним азијским државама васпитање је било искључиво у рукама свештеника, пошто су само они и владали неким знањем; али то њихово искључиво право штетно је дејствовало на цивилизацију. Кад свештеници, пошто су организовали снажан сталеж, нису били више задовољни тиме да буду тумачи невидљивих сила, већ су овладали оним што је знање створило, онда су они сјединили митологију с науком и, не дајући могућности да се

самостално Мисли, свели су све на техничко учење. 0 · о