Учитељ
ПЕДАГОШКА ПИСМА 633
Порицање је најблажији облик неистине, оно може највише извинити, јер се само страхом може изазвати. Узрок је томе превелика рђаво употребљена строгост. Ако дете зна, да му предстоји велика казна, ако је изломио какву милу очеву или материну ствар, то ће одмах на питање порицати. Први пут иде му, разуме се тешко, треба одржати велику борбу док неистину каже, а његова уплашеност од опасности га издаје. Други пут иде већ лакше па и ако му више пута порицање и не пође за руком, то се ипак не ће оканути лажи, ако отац у сличним случајевима буде с њиме поступао онако исто строго као и раније. То ће га приморати, да дође до таквог савршенства, да с највећом душевном мирноћом издржи испитивалачки поглед очев и ипак да одриче. То иде, као што се може приметити код ухваћених зликоваца, тако далеко, да се они и даље чврото држе у лагању кад чак су прибрани и докази њихове кривице, они лажу чак и када није никакве могућности, да, тиме штогод постигну.
Пошто се деца јако боје истраживања, то ће већ, ако су мало искуснија, покушати да ту од себе одстране и да друге обеде! Тако се делови развијеног предмета полагано вештачки опет састављају, тако да тек други, који га узме у руке, види, да је разбијен; изгубљени предмети се тајно замењују другим, пре него ли што се дозна, права истина. Ма како да изгледа ово последње за похвалу, ипак је у "томе скривена лаж, а страх да се не дозна учињена, грешка, је често тако велика, да дете к лажи додаје још и крађу тиме, што се на сваки начин довија да нађе средстава, и избегне откриће грешке а с њоме и казну.
Има још и учтиве и добре васпитане деце, која воле своје родитеље и с тога им по штогод прећуте, по нешто и пореку само да им не би задавала жалости. Али то чине с тога, што се њихови родитељи код сваке њихове погрешке раздраже до неприродности и почну да очајавају над својом „изгубљеном“ децом. _
Такве су комедије узрок тако великог страха код деце, пспочетка зацело нерадо али доцније са свешћу, да би своје дело које их гони, те све више и више напредују у скривењу и лагању.
"Осим тога децу нагони на лаж и страх, да се не би обрукала, да не би била смешна. — Погрешно управљено