Учитељ

частољубље чини, те деца могу да држе као највеће зло признање какве заблуде или какве погрешке. Није слава чистога, срца, правог образовања разума, што они траже, већ само светлост |углед) КИД) хоће тиме да спасу. Она знају добро да имају слабости и мана, али то не ће да признају, неће допустити, да се примете. Овај страх, да не буду смешна, својствен је још малој деци и гони их, да мане своје крију и поричу.

Сам страх од очева ауторитета, ако је без љубави, јесте већ јако искушење к лажи. К томе додајте, да многи очеви поступају са свим погрешно при истраживању каквог предмета. Они се осећају пре: својом децом као судије, претпостављају одмах, да их деца лажу и према томе истражују, нападну мале грешнике оштрим речима тако, да они изгубе присуство духа — и лажу. Тако исто није оправдано, да се дете, за које се већ зна, да је нешто скривило, ставља на пробу и да се испитивањем доведе у искушење да своју кривицу пориче. То чине они родитељи који се надају да ће „истеривањем зеца из грма“ најпре дознати истину, а то је само искушење за лагање; а заиста мучно да ће се наћи који отац, који би сматрао за дужност, да својој деци олакшава латање и да га у тој цељи ставља, на пробу његову љубав к истини. |

Ми смо, дакле, видели, да страх у ма ком облику, страх од казне, страх од тога, да се други не ожалости, страх од исмејавања, може према приликама бити јак покретач за одрицање истине, а доцније ћу Вам казати средство, које се за отклањање тога може сматрати као пајбоља сила.

ХУН.

· „Пример је бољи од правила“, вели једна стара изре ка, пример је главни извор лажи, а нарочито пример самога, васпитача. Ви се чудитер Ви мислите, да се ни један васпитач не може толико заборавити, да пред децом лаже Па ипак је тако. При овом не помишљам само на матере, него и на очеве учитеље. Пре неколико година у „породичном гласнику“ беше изашла једна мала приповетка, у којој се тврдило, да су сви човечји одношаји потпуно срасли с неистином и да би било правога лома, ако би когод хтео да макар једнога дана говори чисту неизмењену истину и свакога ће, који би то чинио, за час прогласити као луда,