Учитељ

6114 РАСПРАВЕ и ЧЛАНЦИ

Идеали су увек управљени на будућност, јер то су идеје, које треба тек остварити. За њихово остварење треба више или мање времена, према тешкоћама, које се при том морају савлађивати, и према средствима, која за то стоје на расположењу. Остварен идеал може се слагати с првобитном идејом, а може одступати од ње. По том се цени савршенство људско, које се истиче у идејама или нормама, а наро-' чито религијским и етичним, естетичним и културним идејама.

По религијским идејама треба човек да се приближава, Богу, као идеалу највећега савршенства; а по етичним нормама треба да тежи нарочито за савршеном правдом и узвишеном добротом. Естетичне норме огледају се у савршеним уметничким производима, а културне идеје у савршенству људске снаге, нарочито духовне, и у њеним производима и тековинама. — Према томе, могло би се рећи, да су те идеје и такви идеали за нас недостижни; ми их можемо равумети, али их не можемо остварити. Па ипак сваки образован човек и сви културни и цивилизовани народи теже непрекидно за што потпунијим остварењем њи-_ ховим. а

Од ступња образовања зависи схватање и творење тих идеја п идеала, а од развијености умне и физичке снаге. зависи мањи или већи успех при том раду. За самостално стварање оваквих идеја од опште важности треба врло висок ступањ образовања; то чине обично генијални људи. А за поимање ин остваривање тих идеја довољно је обично _ образовање ; али и за то треба талента.

Лакше је разумети неку идеју, кад се она наслони на неку ствар у природи, или на неки готов производ људски, или кад се веже за неку личност, нпр. историјску личност, којој се подражава, или за један народ, на, који се угле- | дамо. На тај начин, неки релативно савршени предмети, људи и народи постају нам идеали, за којима тежимо у свом раду п животу; и ово нам је лакше, него следовање неком апсолутном савршенству, јер оно, што је већ било