Учитељ

682 тколско БРЕТАЊЕ У СВЕТУ

3, Женска деца пмају се пуштати у све јавне гимназије и реалке. 4. Средња настава, која чека од толико година реформу, мора се АЕ већ изнова уредити и уједно и платне прилике наставничке.

Измена одредаба о промоцији за универзштете, да се могу промововати и ученици медицинског и природњачког Факултета, који су добили претходну спрему у реалкама (као и они што су свршили гимназију).

Пријам у гимназије и средње школе без пријамног испита. Од неког времена диже се све то јача и јача опозиција против пријамног испита. Број кандидата у већим варошима постао је толико велик, да би подробније испитивање позабавило више времена, него ли што стоји обично на расположењу. ( тога се испитује брже, да би се како-тако похватали најбољи елементи. Сваки наставник, који мора држати такве испите,-зна из искуства, како се човек ту може ласно преварити или боље рећи како је тешко правилно оценити дечаке, који полажу први пут у свом веку испит, који често немогу никако ни показати, шта знају.

„У неким варошима (Леуварден, Гронинген, Амстердам и т. Д.) укинути су с гога пријамни испити за варошку Ноогеге Вигсегзећоо! (виша грађанска школа == нашој реалци), него се примају на оглед дечаци и девојчице, која донесу сведочанства о испшту зрелости, која издаје директор које јавне основне школе. Кад се покаже после неког времена, да нека деца не могу следовати настави, онда се такви ученици просто враћају.

Прошлога лета говорено је опет много за и против овог уређења.

Родитељи много за то и траже, да се укину пријамни испити у свима вишим школама. И ако говори, исто тако, у корист ове мере, искуство у неким вишим грађанским школама, опет ће дуго. трајати, док се она изведе свуда. У гимназијама се н. пр. може укинути овај испит, тек кад се промени закон о њима. |

~ :

Јавне и конфесијоналне гимназије. У Нидерланду имају јавних гимназија, које су све редом варошки заводи, али које добијају од

државе помоћ, и конфесијоналних гимназија (3 католичке и 4 протестанске), које се издржавају на разне начине. Пошто су обе клерикалне странке најзад продрле пре неке године у скупштини непрестаном агитацијом, да им добију државну помоћ и основне школе, сад траже равноправност својих гимназија са јавним. При изради. овогодишњег буџета један од клерикалних говорника навалио је, да престане досадашње неправедно поступање, пошто сви грађани имају једнака права. Потом је доказао, да јавне гимназије имају 2.200 ученика а контесијоналне већ 1.800, да прве добијају помоћ од државе у 280.000 гулдена, а да саме општине дају уз то још 375.000 гулдена, да према томе, кад ко пошаље сина у јавну гимназију, онда држава, и општина плаћају за њега око 250 гулдена; ако га не би послао тамо, онда би морао подносити сам сав тај трошак. Ово је стање неправедно и пе може се сносити, него тражи што брже да се