Учитељ
.
школско БРЕТАЊЕ У СВЕТУ 683
уклони. — Јако наглашавање овог захтева имало је уосталом и политичког разлога, јер су стојали пред вратима нови избори за скупштину по новом изборном закону. Клерикална странка надала се да ће и овог пута добити већину и да ће тад испунити жељу. Али и победу су однели други на изборима.
ИТАЛИЈА
Италијански министар просвете наредио је да учитељи одсад имају с децом месечно не једаред, него дваред, излавити у школске шетње. ·
+ 5
Из парламента. У парламенту је јако узбудило осећаје као и и пре, тако п сад питање, како да се удеси настава у религији у основној школи. Потребу су религиске наставе совуд признали, али ко ће је давати; Клерикална странка тражи, да чл. 395 Бех Саваћ опет ступи у живот, по коме се мора у свима основним школама давати религиска настава и бити предмет ва полагање испита. Ове су одредбе у толико измењене у закону о обавезној настави 1877. године, што религиска настава сад није била више обавезна, него се имало место тога настављати у грађанским правима п дужностима. Државни је савет потом решио на питање, да ли је новим законом уклоњена религиска настава, да се општине имају побринути, да деца оних родитеља, који желе за своју децу религиску наставу, добивају такву наставу у дане и сатове, које одреди провинциски школеки саветник и то од разредних учитеља, који се нађу подобним за ово или од другог лица, које исти саветник нађе за подесне. По најновијим подацима у 6394 општинских школа од 8255 (— 1861) даје се религиска настава. Клерикална настава незадовољна овим, тражи обавезну религиску наставу у свима школама и то право за наставу имају добити само свештеници. Кларикална странка нашла, је помоћ сем тога у неких конзервативаца, будући они налазе у религијској настави средство против распростирања револуцијонарне странке. Главни заступник клерикалски, који истина одбија да припада клерикалима, јесте венецијански посланик Молменти, који је изјавио, да садашњу религиску или управо моралну наставу што је дају лајици, нити деца разумеју, нити им је успасителна«“, а с друге стране нелиберално је, невернике — учитеље и учитељице приморавати да дају религиску наставу : с тога је циљу сходно, да се свештеницима повери та настава, али да се ставе казне у изглед, ако би они свој посао злоупотребили против антинацијоналне пропаганде „папинског царства“. Противник му је био пређашњи Министар Мартини, који се боји од силабуса!) п других опасности. Министар просвете Џантурко наводи, да општине заиста понајвише постављају лајике за учитеље религије (27.000 према 3000 свештеника), и да атејизам не сме наћи огњишта у Италији у школама; ни једна школа није без распећа. Засад остаје код религиске наставе при старом.
1) буЏађиз тр. именица, латинска и значи што и садржај, списак. Овим се: именом зове списак грехова према вери и судова што их је проклео папа.