Учитељ

СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА 685

тихо лахори и игра се са зеленим лишћем на веселом дрвећу, а разноси бајне песме ваљубљеног славуја и хитре а враголасте пепељаве шеве!..

Живот, љупкост, милина на све стране, куд само оком погледаш!.. Каква грдна разлика; између данашњега, и каквог натмуреног и суморног новембарскога дана ''

И она беше поранила. Села на доксату своје школе и занела се. Пред њом на столу спремљен табак хартије, мастило и остала потреба за писање. Али она на то не окреташе главе. Њене мисли беху можда далеко, далеко, а поглед је блудио. У очима си јој могао читати као неку радост. Милина лепога, мајскога јутра њу беше занела, опила.

Изглед њен у томе тренутку достојан је био кичице каквога славнога уметника, сликара !...

Дуге витице плаве, свилене косе њене пустиле се низ леђа... Узбуркане се груди таласаху, а бело алабастерско лице, зачињаваху две румене ружице на пуним округлим образима њеним.

Испод плавих густих обрва сијаху се два ватрена ока плава као небо.

— Пишеш ли Дано2г! трже је из њених сањарија глас старице, која јој баш тога тренутка приступи.

Она се окрете и мило погледа своју добру маму.

— Не мамо:!.. Баш хтедох почети, па се нешто замислих... Боже, да красна јутра, је ли мамог

— Јесте, чедо моје!.. Дела ти пиши, а ја одох да донесем каву!

Она узе перо и отпоче писати.

МЕ 15 маја 15. | Мила моја ико,

Давно беше када се оно у Београду растадосмо. Ја добих место и одох у М. а ти остаде. Признајем да сам много скривила, јер ти од тога дана ни словцета не ппсах, сем што ти јавих да сам здраво приспела и послах своју адресу. у

Можеш да се љутиш на мене, што ти на твоја три писма не одговорих, али, ја држим да ће твоја љутња престати, кад добијеш ово моје писмо, у коме ћу ти пуно, пуно. којешта нашврљати и разложити за што ти до сада не писах. У њему ћеш наћи одговор и на твоја пређашња писма.