Учитељ

књижевно бе ~ : 691

ПРОСВЕТНА ПИСМА. (свршетакј. Пето писмо говори о школској литератури. Излажући потребу и значај уџбеника како за основне тако и за све друге школе, писац с основом тврди да је наша школска литература претрпана најразноврснијим шаренилом уџбеника од којих има и ваљаних а има и таквих који су више пута пролазили и кроз највише просветне инстанције па ипак лоши, и који су примани често с мишљењем једног референта или већином гласова у Пр. Савету или с примедбама које су исправљане неколико пута да се већ и референтима досадило читајући их па су их препоручивали у недостатку чега бољег само да се отресу досадних мољакања и гурања пишчевих. Ну не само што је ова литература шарена и квалитативно разнолика, она је и квантитативно тако разграната да већ удара на птекулацију, јер за сваки предмет који се предаје у школама имамо и неколико уџбеника, који су сви одобрени и прошли кроза све оне Формалности које се траже да могу стећи управо земљишта«“. Ово нарочито вреди за литературу осн. школе. При свакој промени наставника мењају се и уџбеници па чак има и таквих наставника, који траже од својих ученика двојаке или тројаке уџбенике за овај или онај предмет. Да би се овоме злу доскочило г. Живановић предлаже у овом писму да „на основу детаљних програма“ израде већ познати стручни људи, при чему он не дели учитеље за њихов делокруг од професора, што је свакојако врло правилно и лепо схватање — ђачке ручне књиге, у којима би се првенствено упеле научне истине с методском обрадом а после тога ваљало би заложити све што је техника штампарска данас кадра, да и по трајности и лепоти слога и илустрацији деца наша добију што лепше књиге, да би им после кроз цео живот лебдио њихов укусно израђени облик.

Такве књиге израђене и једном одобрене, биле би сталне и не би се сваки час дотеривале, мењале, поправљале и преправљале, као ово при Богу данас да не могу деца у једном разреду и у једној години да се служе ни читанком која би била једног издања. „Такве књиге и ако би у једну руку можда скупље биле, у другу биле би несравњено јефтиније од овог товара, који данас ученик купује, просто за то што, та је случај донео у школу, где је наставник пријатељ пријатеља овог или оног, „који га је молио да се заузме око распростирања његове књиге, која је — наравно — и од стране просветне власти одобрена“,

Шесто писмо говори о корекцији оцена рада у основној школи. Као што је познато према садашњем закону о надзиравању основ. школа, надзор се у Србији врши преко нарочитих лица из просветне струке, који се једанпут годишње изашиљу по основ. школама ради оцене успеха и рада учитељева. Овакав надзор какав је у нас сумњамо да постоји и у једној земљи у свету. Њега су већ сви културни народи скинули с позорнице свога просветног живота и завели место њега сталан стручан надзор, који не само што даје гаранције ва правилнији и бољи рад у основној школи него уједно отклања, одмах на лицу места све оно што смета правилном развитку школ“ ског живота. Као што рекосмо према данашњем уређењу надзора у

•