Учитељ

690 КЊИЖЕВНОСТ

управа основним школама (администрација); испити и ручни радови; учитељ ван школе. Да приважемо у кратко садржину тих одељака.

Пре говора о уређењу наших основних школа писац напомиње, како о томе ученици учитељске школе никаква обавештаја не добијају. То је доиста празнина коју ваља попунити. Задатак основне школе одређује овако: брига о здрављу и телесном развитку деце, навикавање на оно што је добро, писменост, посматрање и проучавање околине, згодне поуке из живота и за живот. Умесно вели да не треба «морити децу сувишним «знањем» и убијати им преоптерећивањем умним п дух и тело.» (Стр. 69).

Даље писац говори о томе, чиме се разликују једне од других варошке и сеоске основне школе. При том вели: «Према нашем имовном, економском мационалном стању, ми морамо у своме основном васпитању поклонити на= рочиту пажњу уметничком раду, ручним радовима и раду у ошште, те да се у омладине развија промишљеност, вредноћа, устаоштво, Хамопоуздање, укус за тачност и правилност, тежња за бољим, а с овим и снага која ће ово да изводи». (Стр. 72). Усвајамо потпуно. Треба просвета, јер без материјалног благостаља нема ни образоваља.

Говорећи о подељеним и неподељеним основним школама, писан. напомиње да у спојеним разредима деца имају много више времена и при-. лаике за самосталан рад и одмор. То је дакле добра страна сеоских, обично неподељених школа, што се у њима више развија код деце саморадња и самосталност. «Отуда је често и успех или напредак овде сјајнији и поузданији,» (Стр. 74).

За вину основну школу тражи писац да буде према месним приликама, пошто деца што ту школу уче остају ту, те да се. занимају у селу земљорадничким % по варошима занатским и трговачким пословима. У продужним (недељним) школама, по пишчевом тврђењу, рад се показао «одвећ неродан». Говор о појединим врстама основне школе писац завршује овим речима: «У опште, ваљало би цорадити у нижој основној школи тако, да школа и књига постану магнет, који ће трајно привлачити себи децу, и онда, када изађу из основне школе.» (Стр. 80). И докле год тако не буде — додајемо ми — врло је мала корист од основне школе, нарочито у селу, где момак, који је пре неколико година свршио основну школу, не уме обично писмо да напише. Да би се у народу ширила писменост п најпотребније образовање, потребно је да учитељ непрестано у сталној свези буде с омладином, која је већ прошла кроз школу (образовањем друштава читаоничких, певачких и др.), да све слободно време своје посвети позиву, који има као просветни и у опште културни радник, да у једном месту дуже времена буде са службом, а не сваки час премештаји. И још других. потребних погодаба има, али овде није место да о томе више говоримо.

После напред поменутог писац излаже све главне одредбе закона о основним школама, а за тим говори и о другим важнијим уредбама, као су: о платама и пенсијама учитељским; о накнади сеобних трошкова; о наставном плану и програмима; о грађењу школа и намештају школском; о поступању кад се у школи појави редња; и т.д. Овде је лепо изнесено све оно, што сваки учитељ треба да зна, а што се у учитељској школи не учи. Тиме је завршеп одељак о уређењу основних школа.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)