Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ – 689

Књига је подељена аа два дела. Први је део: ЏПриправа за рад у венбаоници. Овај део, намењен приправницима учитељским, извод је из пишшчевих предавања, која је, као н наставник Школског Рада, држан припривницима Учитељске и В. Ж. Школе.

Ту се на првом месту говори о важности просвете у ошите.

После тога је реч о учитељској школи п њеном задатку. Писац с правом вели да «данашњи број учитељских школа (ту узима и В. Ж. Школу) није ни приближно доста», јер ово је «једва довољно да подмирује редовни маљак у броју учитеља и прирашта, у броју школа», без обзира на то што «у нав још ни четвртина деце дорасле за школу не иде у школу». Страна 10).

За тим писац говори о предметима у учетељској школи. Сви су важни за приправнике, а «нарочито би им се препоручило да не занемарују вештине». (Стр. 11). Разуме се да на прво место долазе педагошки предмети, пошто је ово стручна школа. Пеихологија с Логиком, Општа Џедагогика, Дидактика с Методиком, Историја Педагогије — све је то само припрема, за, Школски Рад, који је «круна све спреме у Учитељској Школи». (Стр. 12). Тек веџбањем у Школскоме Раду“ ученици се спремају за свој прави позив.

Поштоје казао што је имао о Учитељској Школи, писац прелази на неџбаоницу. «То треба да буде школа за углед.» (Стр. 14). У ствари није тако, и писац има пуно право што тражи «да се држава постара, да барем поред једне учитељске школе буде примерне веџбаонице». (Стр. 15), Приправници треба да се понашају према, учитељима веџбаонице «као према, старијима и претпостављенима» (Стр. 16), пошто су то, или бар треба да, су, најбољи учитељи; а све треба у споразуму с њима да раде. О дужностима наставника Школеког Рада писац говори на стр. !7 и 18. Приправник претходно треба сам да проучи предмет о коме ће предавати, па онда на писмено да изради предавање, старајући се при том да избегне обичне грешке, о којима писац казује на стр: 21—23.

О самим предавањима приправничким писац доста ошнирно говори.

Ту прво долазе напомене у опште (СОтр. 25—830), и то: о предавачу, сред-

ствима, дисциплини и предавању; а после тога су напомене за поједине предмете (Стр. 3:—50), где писац износи, чега почетници треба да се чувају и шта да имају на уму при предавању српског језика, рачуна, познавања природе, земљописа, историје, хришћапске науке и вештина (пртање, певање, гимнастика и ручни радови). Овде има лепих напомена и мисли, које вреде не само за приправнике, већ и за сваког учитеља у опште. Код сваке реченице видите да то пшше човек, који о свему што казује довољно личног искуства.

По свршетку предавања приправници у својој школи претревају. и оцењују рад предавача. То су критике, о којима писац у засебном одељку говори (Стр. 50—59), износећи шта им је задатак, какав треба да је ток критике и колика је њихова важност и корист од њих. И овде немамо шта. да приметимо. -

Тиме је завршен први део овог списа, намењен ученицима учитељске школе. Други је део: Приправа за рад у својој школи. У овој другој половини књиге главна су ова четири одељка: уређеље основних школа;