Учитељ

о СРИСКИМ НАРОДНИМ И ПРОСВЕТНИМ ИДЕАЛИМА 619 3 АН САВЕ рано пе РАИ ·

се поглавито оно, што се односи на српски народ: народни јевик и вера, обичаји и нарави, српска земља и историја, природа и привреда. У нижим разредима средњих школа, претеже такође национални елеменат; у вишим разредима, народни и космополитски (универсални) интереси одржавају равнотежу ; а тек у великим школама претежу ошшити, научни пи хумани, интереси. Тако дакле, и наша просвета чува, харантерне особине српскога, народа, развија свест о српској заједници, буди српска патриотска осећања п шири родољубље међу српском омладином. Тим се српски наставници и други просветни радници одужују своме народу, који их је подигао и образовао. На тај начин раде они на духовном уједињењу целога српскога народа. — Отуд је велика, важност добро уређених школа.

Ми имамо доста велик број разних школа, нарочито у Краљевини Србији; али оне још нису добро уређене.

Нашне основне школе (са четири разреда не могу да утврде ни писменост у народу, а камо ли да даду ученицима потребно образовање, и да их спреме за слободан грабански живот; јер што деца. до своје једанаесте или дванаесте године науче, то за неколико година, забораве, ако се њихово знање. не обнавља, не умножава и не при-_ мењује, и ако се њихова снага и даље не вежба. После, требало би да прођу кроз основну школу сва деца, мушка, и женска; а код нас иде у школу сад једва једна, трећина. за школу способне деце. Код нас дакле још нема, обавезнога. школовања За цео други период младости, од 7. до ОКО дине; нема ни приватних завода, у којима би се продужило образовање, које је добивено у редовним основним школама: а нема ни књижница, с помоћу којих би се ширила, писменост у народу. — Даље, готово сваке године премешта ве од прилике једна. четвртина наставника, п с тога нема потребне сталности, непрекидности и једноликости у настави и васпитању деце у дотичним школама. Најпосле, нема сталнога, стручнога и инструктивнога надзора над основним