Учитељ

ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 159

скученим бројем знакова. И по томе готово свака књига, ако је није учио у школи, имаће за њега много савршено непознатих му знакова — речи. :

Овај начин писања и сад је још једна од највећих сметња просвете и прогреса код Китајаца. Прошле су хиљаде година од времена кад су се у Китају јављали генијални људи, У раније време, у области теорије васпитања, исказано је у Китају, за ондашње време, много важних мисли, као што је то чинио на пример, у ХП веку, Чу-хи у свом трактату о васпитању, који нас поражава п строгом логиком излагања мисли, целим редом бљештећих афоризама и непоколебљивом вером у силу и моћ васпитања п учења. Китајци, трошећи веома много времена на изучавање књига, поражавају нас и својим стрпљењем и својим трудољубљем, а Китајска ипак стоји готово на једном месту. Мали Јапан бије колосални и преко мере насељени Китај. Обичаји п живот китајског народа, који је преживео хиљаде година, служе сад као нешто налик на Херкуланум и Помпеју, као нешто налик на доисториске ископине, које казују испитачима како су живели људи у стара времена.

Може ли се сад сумњати да у реду осталих узрока којп изазивају овај жалосни појав, једно од првих места заузима китајска писменост; Кад учени Китајац мора уложити сав свој труд и посветити окоро цео живот, само на то, да се научи писменим звудима; кад ради готово само једна памет; кад не остаје ни времена ни снаге на друга каква било самостална, испитивања; тада наука доводи се до простог преклона пред ауторитетом старих. Ова прта безусловног покоравања ауторитету провлачи се као црвен конац и кроз домаћи п друштвени живот Китајаца.

Јота од раног детињства па до саме смрти стално уливају Китајци безусловну покорност деце родитељима, непорочно поштовање млађих према старијима, без размишљања, покоравање потчињених претпостављеним, а свима, са особитом силом и сталношћу, улива се знање да у погледу односа поданика према држави не може бити места ни критици ни расуђивању.

За питање о коме говоримо, китајска школа, између осталога, има и тај важан значај, што нам она показује, шта би данас била писменост у ошште, да је род људски остао на првим својим Формама, као Китајци. Првобитна писменост, у првом свом студијуму, јесу цртежи којима се исказује читава мисао. То је готово оно исто. што су археолози нашли у пећинама Средње Француске. У прастаре време овде је живело племе које је било у крајње дивљачком стању, које није умело чак ни животиње да принитоми. Али опет у тим

УЧИТЕЉ 50