Учитељ
РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
(5 и
|
посленика, министра Штајна, пи других. Због тога школско питање „У Пруској, далеко је остало позади других савезних државица Немачке. Доказивати по староме начину, да је Пруска „земља школа и касарни“ не би било ни на чему основано, јер: касарна је постепено ипњушкала школу. Ко се у томе сумња, томе могу за бољи доказ, служити постојани судари и та очајна рвења, које министар народне просвете у Пруској мора да има са министром финансија, због насушног хлеба за народну школу и његово образовање. Но, не може се баш кривити министар Финансија, када њега, у то само време, притешњава војени министар — овај премер савремене Пруске. У то време када се на војску и Флоту троше стотине и десетине милиона, министру народне просвете, д-ру Босу, једва се даје могућности измољакати за своје подручје злехудих 3—4 милиона марака.
Министар вародне просвете понекад се често и жестоко жали на немарност и запуштеност школског питања у Пруској, на потпуни његов застој, но остали су министри неумолими и саглашавају се само на мале издатке, у роду дарака, тако рећи мрвице. Па таКим малим дарком јавља се и тај школски закон, који је недавно прошао кроз пруску скупштину (ландтаг).
То је већ одавно обећани закон о уређењу и систематизовању плата народних учитеља, тако званих — Бећгегђезојаипевееве!у. Доброта тога закона далеко неодговара тим жељама, које је учитељски сталеж исказивао на својим годишњим зборовима и скупштинама. Но ипак је и то један корак у напред. Поредак, који даје нови закон, састоји се из три карактерна момента, Прво он за учитеље и учитељице народних школа установљава стални минимум плате; друго, он одређује норму постепеног увећавања плате с годинама службе (тако званих АПегзушаге); на послетку, он установљава трећи извор учитељског прихода, који се састоји у бесплатном стану, или накнади у новцу за који би се, по прописима, могао узети пристојан стан. Сагласно новоме закону, минимална размера учитељске плате одређује се у 900 марака, а учитељици 700 мар. годишње, при чему се предполаже повишицама (АегвхиЈаже) довести плату учитеља до 1690, а плату учитељице — до 1240 марака годишње. По староме закону (јер нови закон још мора проћи кров скупштину господе — Негтепћаиз), стање се представља у овом виду: по статистичким подацима скупљеним, | октобра 1894 Г., од 28.073 учитеља у градовима — 1850 имали су основну плату мање 900 мар. годишње, а од 5808 учитељица (такође у градовима) = 117 мање од 70 мар. годишње. У селима од 43.959 учитеља =