Учитељ

768 ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

Етика је или дескриптивна (описује друштвени животј или нормативна (казује правила за живот у друштву). Ове друге има од три правца. Циљ је по једној субјективно уживање, срећа; по другој. — објективно суделовање у култури; а по трећој — морална воља Код првог ве правца истиче осећање, код другог — разум, а трећи

правац — морализам — уједињује осећање и мисао у вољи. је преставник морализма.

За тим је предавач изложио поставке морализма о вољи у опште

и моралној вољи на по се, и на послетку је дошао до закључка, да је морални карактер највиши циљ васпитања.

Предавање П. Предавач је говорио о задатку васпитне наставе. Васпитање има две половине. Прва се састоји у стварању моралног убеђења (настава), а друга у примени тог убеђења (неносредно васпитање). То је позитивне васпитање, којим се ствара јака морална воља (ову чине законодавна и извршна воља, увиђавност

и вршеже). Поред овог постоји још негативно непосредно васпитање (управа тен). које само отклања и угушује сметње.

Настава је у зависности од највишег циља. Да би се одредио њен задатак, треба јасно појмити однос међ вољом и интелектом. А то је предмет психологије, у којој односно тога, има три гледишта. По једноме воља се јавља сама собом, спонтано (Шопенхауер, Вунт), по другоме осећања су примарне чињенице, из којих и воља произлази (Шлајермахерј; а по трећем престава је примарна чиње-

ница. Највише је разлога да усвојимо ово последње гледиште, по. коме без престава нема воље.

Али из сваког знања не произлази воља. Примањем и прерадом знања ствара се осећање задовољства и тежња за новим знањем; то је интерес у настави, потребан да би се створило убеђење, које прелази у извршну вољу. И тај интерес је циљ настави, а знање само средство. Интерес није престава, већ осећање и прелаз к вољи. Да би настава била васпитна, њоме треба стварати интерес.

Настава има два извора. Један је сазнавање спољашње природе, а други — удружење са људима. Сазнавање је двојако: теориско (сазнавање у ужем смислу) и практично оцењивање. Теориско сазнавање изазива емпирички и спекулативни интерес (описивањем оног што видимо и проналажењем закона по којима појави бивају; практично оцењивање пак изазива естетички интерес. Дружење изазива интерес према људима (симпатички и социјални, први према, појединцу, други према друштву) и религиозни интерес (прела Богу).

Савнавање даје срества, а дружење — циљеве. Здружене обе

ове половине наставе — то је убеђење; а ово је подлога, из које воља треба да а.