Учитељ

ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД 769

Сазнавање је или стварно (о природним предметима, природне науке) или Формално (о облицима предмета, математика). Исто тако и код дружења, људско је друштво стварни, а језик Формални елеменат; њима се баве историја (у најширем смислу) и наука о језику. Копча што све то везује — то је земља (географија), носилац евега.

Задатак је наставе да знањем створи извесно стање у интелекту, које, пошто дође осећање (интерес), може прећи у вољу. Стварање многостраног, непосредног интереса — тоје циљ васпитне наставе.

Предавање Ш. Предавач је говорио о избору наставног градива.

Дидактика расправља о циљу васпитне наставе, и за тим о избору, јединству и разради наставног градива. Расправа о избору и јединству наставног градива — то је теорија наставног плана.

При избору наставног градива интерес треба да буде критеријум. На прво место долази грађа историска (у најширем смислу). А за распоред историског градива у појединим разредима меродавна је идеја културно-историских ступњева.

Ту је идеју засновао Хербарт, основалац научне педагогике. Он је имао на уму не основну већ вишу васпитну школу, и по том плану васпитнике прво треба. упознати са грчком, па онда римском, и на послетку са културом нових народа. Садашњица дакле није почетна, већ завршна тачка. То с тога, што су однови у сувременом друштву веома компликовани, сложени, док су, на против, у прошлости прости и једноставни. У том се погледу и човештво развијало као и индивидуа. Времена удаљеност — то је психичка близина, и обратно. При распореду историске грађе треба имати на уму аперцептивне и културно-историске ступњеве. Здружена ова два начела — то је психогенитички принцип, меродаван при избору наставног градива.

Пошто је изложио Хербертова начела односно избора градива. предавач је изнео како је Цилер принцип културно-историских ступњева применио и на основну школу. За сваки разред центар наставе мора бити извесна ист. грађа, око које је прикупљена остала, грађа. Цилер је за немачку осморазредну основну школу одредио грађу. По његовом распореду, васпитаник прелази ступње историског развитка, паралелне ступњима индивидуалног развитка. Посао је психологије да одреди психичке ступње, а философија историје треба да изложи ступњеве у развоју човештва. И тек онда долази недагог да све то у настави примени.

По Цилеру на прво место долази митско доба, које се огледа у бајкама; па онда појединачни напори, борбе појединаца са стварношћу, што је лепо престављено у причи о Робинзону. То су два