Учитељ

710 ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

· нретходна ступња, после којих настаје заједница, друштвени живот Овде сад имамо шест ступњева: слепа послушност ауторитету (латријархално стање); човек се пита: зашто се покоравам (судије код Израиља); добровољно потчивање ауторитету (доба краљева и царева); љубав према ауторитету, који волемо (Исус Христос); васпитавање појединаца по угледу на ауторитет (апостолско доба); и преображај друштвеног живота у том духу (организација хришћанске цркве) Примери у загради су из библпске историје.

Ове ступњеве усваја и бечки професор Фогт, с том разликом, што развитак дели у интелектуални и морални. И о једном и о друа гом говори како је код индивидуа и како је у човештву.

Хартман је одредио ступње у психичком развитку детета. За прве 3 године претежна је рецепција, примање спољашњих утисак“ а од 4—6 године претежна је репродукција: старих психич. појава при примању нових. Карактеристика, је трећег ступња (7—8 год.) слободна машта и дечје поверење и послушност. На четвртом ступњу (9—10) истиче се механичко памћење, пажња је већа и схватање јасније ; у исто се време јавља самоосећање, јака покретљивост, добровољно, потчивање ауторитету. На петом ступњу (11—12) настају асоцијације по садржини, психички појмови прелазе у логичке; с друге стране, јављају се убеђење и свесна воља. И на послетку, на шестом ступњу (13—14) преовлађују све ви:ле разум и логичко памћење; у исто време, морално убеђење почиње да влада вољом.

Предавање ТУ. После кратке поновице прошла три предавања, предавач је изложио како је Хартман и за културни развитак људоки поставио ступњеве. На прво место долази митско, па онда исто рпско, и на послетку мислилачко доба, |

Бајер је у развитку материјалне културе поставио ове ступњеве: ловачко стање; номадско стање; доба земљорадње; мали градови и занати; велике вароши и крупна индустрија. Материјална култура бе износи са гледишта човечанског културног рада, те да се види како је човек на разним ступњевима развитка употребљавао спољашњност у службе своје веље.

Истим предметом, разрадом културно-историских ступњева, ба- _ вили су се многи теолози (нпр. Клеманс, Августин, Лесинг, Хердер), песници (Шилер, Гете), Филовофи (Кант, Хегел, Шелинг, Краузе, Фребел, Огист Контј, природњаци (Дарвин и следбеници) и педагози (Лазарус, Штајнтал, Хербарт, Цилер и другиј.

За тим је предавач изнео, како се принцип културно-историских ступњева може применити на српску историју у нашој шесторазредној основној школи. У 1 разреду имао би да бе пређе живот