Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 199

Сви видрини покрети у води су брзи и окретни. Она исто тако лако излави на водину површину, као што се спушта доле, на дио, а и брво се окре у страну и натраг. Као у игри тумара тамо амо, с времена на време испружа нос изнад воде, да се надише ваздуха.

|| Телесна грађа и начин исхране

Кабе, раци и водени мишеви (Нурпидави атрћ из ГП.) али нарочито рибе састављају ИУ храну. Кад и кад и птица пловуше буду њен плен.

[) За ловљење свога плена оспособљава, је:

ај Њена брзина, која је готово једнака штукиној и паст рмкиној.

6) Оштрина њених чула. У самој води лепо види. Дуги бркови на горњој усници већ указују на Фино чуло такнућа.

в) Чељуст је необично оштра. Па и ако би плен био са свим глатак и клизав, не би се отргао.

||| Видра је једна велика штеточина наших вода; јер дневно поједе рибе — ако је могуће — од прилике 5 Фунти (92:5 кгр.); колико ли тек учини годишње Је ли у једној води истребила сву рабу, онда. се креће другој, да у њој продужи свој посао опустошавања. У пркос свог неспретног хода по суву она се не страши да учини за тај циљ и сама велика путовања.

„Смрт видри“, то је девиза (лозинка) неговача рибе. Њена скупоцена кожа ни из далека не надокнађава учињену штету.

ЈУ Распрострањење и обиталиште Цела Јевропа, Северна и Средња Азија видрине су постојбине. Од прилике два метра дуг ходник, чији је отвор испод водене површине (Зашто; — Да лакше затури траг гониоцу и да се спасе) води до једног као казана — то је главни стан. Један други канал, који навише иде до обалино површине, измењује стану ваздух.

Уочљива је разлика између оба ова начина посматрања и опи-' сивања. Тамо се или само посматра спољна форма, или се још мало узима од уживота“ — али и то бива у виду „додатка“, нарочито се овај раније састојаше у каквој песмици и томе подобно; — а овамо се грађа и начин живота организама доводи једно с другим у узрочни однос и налази да све на организму има свога разлога (тако чак нпр.: пас сада лоче воду а не пије као во зато, што су му ноздрве на РОху саме њушке, и у последња случају вода би му ЕН носј; тамо само набрајање карактеристих својстава, овамо увођење у разумевање истих; тамо леш и мртва биљка, овамо живи организми. |

С описивањем животиња, које су много ближе човеку и чије су животне појаве много уочљивије, ипак и пређе боље. беше, али биљке беху посматране готово као мртви предмети, као минерали, једва да беху опажене њихове најуочљивије животне појаве (клијање, растење итп.. Да се пак и оне имају штитити оо хиљаде утицаја (влаге и хладноће, суше, олујине, непријатељских животиња птд.), да се и оне имају побринути на један, често достојан