Учитељ

502. ; ПРОСВЕНИ ЗАПИСИ а

5 Педагошки конгрев који ће се састати у Турину | септембра ове године расправљаће ова питања: !) О образовању учитеља и учитељица у осн. школама. Реферише Форнели проф. педаг. у Нвапољу. 2) О закону, који се тиче обавезне наставе у Италији. Рефершше д-р Доминици про. педаг. у Павији 3) О школским књигама и њиховом значају и обуци. „Реферише Бертола управитељ семинарије у Мондови. 4) О васпитној школи Реферише управитељ семинаре Бенцивени у Перугији. 5) Свеза између елементарне и секундарне школе. 6) Педагогија забавишта према, систему Фреблову. Реф. Агаци управитељица забавишта у Бресцији. 1) Свеза између осн. школе и забавишта. Реф, Паскал управ. рад. школе у Бресцији.

Друштво педагошких новинара, Ово друштво које је постало прошале године у Паризу намерава да за време велике светске изложбе у Паризу приреди скупштину код које би суделовали не само уредници него и Уа педагошких часописа. Међу осталим расправљала би се и ова питања: 1. Улога коју у свима земљама игра педагошка штампа као и њен утицај на јавно мњење. 2. Уређење интернационалног бироа за обавештај, У погледу наставе и васпитања 3. Утицај педагошке штампе на У Але народа. 4 Уређење да различне новине међу собом осећају и обавештавају једна друге. 5. Крчеље пута до моралне и материјалне солидарности. "међу члановима педагошке штампе. у У

Све вести које се тичу скупштине нека се управљају наг. Р. Вешдејеу-а друштвеног преседника. 2, Ја, таајге, де 1 Нјузбе гие а4'Апјоп Рагза.

Џедагошко друштво у Москви. Ту скоро су потврђена правила педагошког друштва, које је основано при Московском универзитету. Циљ је друштву научна обрада питања педагогике и дидактике и помоћ онима, који се наставничком повлу посвеђују, у њиховој спреми за тај позив. Ради достигнућа тих циљева друштво, сем обичних седница и скупова, има право да приређује лекције и из. тожбе, библиотеке и музеје, да организује екскурзије, штемпа преводе, оригиналне радове и часописе. У колико буде потребно, у друштву се могу отварати одељења за разне гране разнолике' педагошке радње. Данав у Русији постоји не мали број корисних организација, у којима педагози расправљају питања што их интересују. Ту долазе: наставничко одељење друштва за ширење техничких знања у Москви, друштво при педагошком музеју војене струке у Петрограду, педагошки одељак историско-Филолошког друштва у Харкову и др. Ипак, ни једно од постојећих друштава није постављено на, тако широку основу и нема таквих права, као новоустановљено друштво. Већ само то, што је оно поникло као једино у Русији универзитетско педагошко друштво и што ве ослања на научне снаге Московског универзитета, погодан је услов за напредовање овог друштва. Московски су педагози добили право, којим се одавно користе правници и лекари, — право да се организују у друштво, у коме наилазите на представнике свију ступњева и врета васпитања и наставе, почев од лица, која се интересују васпитавањем деце и наставом у основној школи, па до руко-

валаца универзитетске наставе. Задаци, постављени друштву правилима, упућују га да ПО АНОКО обрађује како теориска тако и практична питања,

ЛИЧНЕ ВЕСТИ || 15.

Надзорници сеновних школа. На основу чл. 73 и 74 зак. 0 основ. школама а по сав. зушању Главнога Просветнога, Савета Г. Министар просвете одредио је-за РОТ основних школа за ову 1897—–8 шк. годину оваа.

ње уз