Учитељ

ПОЧЕТАК ДУШЕВНОГ ЖИВОТА КОД ДЕТЕТА 829

Хладноћа је најгори непријатељ новорођеном детету. Зна се, са колико пажње животиње загревају младунце својом топлотом. Мере предосторожности што их предузимамо, да би сузбили штетан утицај хладноће код детета, не могу спречити, а да се њено дејство у тренутку рођења, свирепо не покаже. И ако се прво купање у врућој или млакој води доста брзо врши, да не би дете озебло, ипак новорођенче трпи од додира његове необично осетљиве коже, па ма колико се нежно опходили око њега. Његови удови отргнути из свикле меке средине и ако су сад слободни, за њега је то бол. Најфиније миловање нашим рукама, њему је мучење, оне гњече, притискују, дрмају ове нежне и од порођаја још тако рећи рањаве органе. Сва, чула трпе од необичних осећаја, и слаби глас детињи као да сведочи бол њихов. Новорођенче је истина слепо и глуво, али ипак јаки утисци околне светлости дирају његове очи и таласасто кретање ваздуха удара, на његове уши.

Јасно је да се дете упознаје са овим светом преко бола. Његов улазак у овај, исто је тако болан као и растанак с њиме. Отуда видимо да толика деца, истрошена и уморена својим напрезањем од нових утисака, падају по порођају у неку лаку укоченост.

Умор, потреба сна, а може бити и моћно дејство удисанога ваздуха, чиме се одпочиње претварање венске крви у артерску, чине, да се код новорођеног . детета глад не јавља одмах по порођају. Тек после неколико часова осећа оно потребу хране. Ово осећање глади и жеђи, које је за њега сасвим ново, отрже га из заборава и прекида спавање; оно се буди и виче. Материнска љубав чује тај глас _и пружа му први свој дар. Дете осети милину те слатке течности што је из груди сише и на којима задовољно почива његова главица. Тако се горки јад који осећа ступивши у живот, утире слатком накнадом. Овако насисано дете опет заспи пријатно на грудима, и као да се враћа, понова у изгубљени свет, у нормално стање што бејаше