Учитељ

ПОЧЕТАК ДУШЕВНОГ ЖИВОТА КОД ДЕТЕТА 831

0 ____

ступило у живот и слободан зрак, његове су уши кадре да чују, а његов болни плач јесте предигра човечјем говору: његови покрети, који су при сисању прилично одређени, али иначе збркани и несвесни, припремају из далека правац вољи којом мора ићи кад разум овлада.

Јан да поменемо нешто о појединим осећајима по на-

особ па да завршимо. у Осећаји укуса.

Сва чула, чак и она која су при рођењу највише развијена, показују се — дуже или краће време — као неспособна за фине опажаје којима су касније толико вична. Тако је и код кушања које на неколико сати по рођењу ради. Слатко се прима, а горко, кисело и оштро међутим одбија се са већим или мањим опирањем. Разликовање ова два куса предпоставља, наравно, неко урођено памћење, што нам показује и пример код онога детета које је првог и другог дана узимало зејтин од рицинуса без икаквих знакова, на лицу, али на један и два дана, после тога, то упорно одбијаше. Но слатко и горко није свој деци у равној мери дато. Има их много, што у другом или трећем месецу гутају без отпора, шта више са задовољством, одвратне ствари. .

Генцмер тврди — на опиту од 59 новорођене деце — да сва деца нису подједнако подобна кушању. Код неке је могао констатовати Финесе у укусу у току прве недеље, док код друге не; на пример једно Еврејче од 6 недеља — које је у осталом изгледало сасвим интелигентно — сисаше 59, раствор кинина, „не показујући ни трага какве нелагодности; а кад јој је додао још јачи раствор. она —- била је девојчица — развуче уста и поче плакати. Изгледа, дакле, да јој је при овој количини укус допро до свести.

Отуда он мисли, да у прво време у опште дражи кушања проузрокују само несвесне рефлексе и да је У. питињу само квантитет њихов а не квалитет.

Стална неосетљивост у укусу, опасан је знак — и ако не толико као изметање т. ј. перверзија његова — јер су то аномалије које су утврђене код многих идиота.