Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 913

У савременој стручној науци усвојено је готово без изузетака као прво правило, да први део сваког буквара мора бити удешен према начелима аналитично-синтетичног метода. Основне речи испод слика својих предмета служе за анадизу и апстраховање одређеног говорног гласа, т. ја добивање појединости из говорне целине; испод нормалне речи мора бити прибрата грађа за примену друге половине реченог мегода = за синтетично спајање појединих добивених гласова у склопове слогова, речи ни реченица — дакле вежбање у шчитачању на основу чисте синтеге.

Па како је задовољио писац ово опште усвојено дидактично начело » Само у пола.

Слике и испод њих њине основне речи ту су као што треба, дакле потребни примери за анализу речи и за апстраховање појединих говорних гласова на своме су месту, зли о другом делу, о грађи за синтетично спајање, т.ј. за вежбање у шчитавању ни трага ни гласа: на читавих 15 страница (10—25) нема ништа друго до једино основне речи са својим сликама, дакле само грађа за први део наставног поступка при настави у основном читању (анализа)

Ну можда је писац мислио, да ће ову празнину попунити са оном чудноватом картонском лепезом, са оним купонима, којој као да је задатак да испуни потребу праве школске словарице (Безетавзсћапе). Ну ко се игда поле бавио радом у почетном разреду основне школе, тај ће се безусловно с нама сложити у томе, да та лепеза као словарица никад не може испунити ону потребу, коју потпуно чодмирује она грађа у лекцијама испод нормалних речи, прикупљена, одабрана и подесно систематисана за вежбања у шчитавању и писању. У тренутку сама посла са словарицом није ни могућ подесан избор грађе ни по каквоћи ни по количини, нити има ту довољно времена да би се могла при том правилно систематисати. Овај недостатак овога г. Јовићевог парабуквара увидео је и он сам, те је у своме шравом буквару на стр. 1—-48 написао нови и прави први део његов, снабдевен како са сликама и основним речима, тако и са текстом испод њих, где је методолошки сређена грађа за синтетични поступак, ЛУДЕ за шчитавање, тако, да би са гледишта дидактичног овај део испуњавао методске захтеве.

И тако сад настаје питање: ако овај први део правог Јовићевог Буквара испуњава матодску потребу, на што му онда овај вицебуквар, овај парабуквар у Словарици (етр. [0——24); зар, можда, и он не служи на то, да се цртају слике: попа, топа, коса, хрта, вола, мачке, дрвета ит. А. као тито деца по првом делу Словарице имају да пртају јато тица у перспективи; а поред речених слика да «цртају» и штампане облике писмена, као што се то радило у времена пре Гутенберга

Пошто писац још није издао обећано упуство за поступак са својим букваром, то смо принуђени да нагађамо; те према томе држимо да нећемо бити далеко од истине, ако претпоставимо, да читаво овог. Јовићево «парабукварче» има да послужи једино за тај циљ, како би се «ртањем» слика н штампаних слова деца припремила, те да се основне речи првог дола правос Буквара могу удевити по чисто генетичном методу, т- 1. једино према обзирима тешкоће у писању појединих слова (графични привцин).

Ну настаје друго питање; зар је тешкоћа при писању појединих писмена тако голема, да је она за почетника већа него тешкоћа цртања