Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 9172

ће само штете, и то велике нанети баш онима за које он пише, јер једном укорељени рђави и накарадни појмови тешко се поправљају, — то бар зна сваки педагог и познавалац дечје природе, и онда место да се иде унапред и нове тековине задобивају, мора се стати и поправљати оно што је рђаво, а око тога се два пута више времена утроши, него што се утроши на укорељавање доброга и корисног.

Због свега овога мали је број дечјих писаца, јер сваки савестан човек, најпре ће добро промислити о некоме намишљеноме послу, па тек онда га радити, а колико то тек мора радити дечји писац. И не једанпут се деси, да и тако добро промишљен посао испадне неподесан, и мора се поправљати и дотеривати. У нас се у последње време приличан број учитеља одао том тако мало завидном, а опег тако благородном послу писању за децу. Међу њима има их доиста омиљених, који су стекли гласа, а који они треба и у будуће врло добре да чувају. Та нас појава мора овеселити тим пре, што није давно било време када, су сви други тај посао радили, само учитељи не, ти баш најпозванији радници на дечјој књижевности, а весели нас и та лепа појава, да и стручна критика повољно бо одазива о тим појединим дечјим писцима. И с тога је велика дужност свакога учитеља писца, да тај тако мучно извојевани добар глас дечјих писаца, сачувају, и добро промисле о томе шта ће и како писати, а, уједно та треба да их и храбри и подржава на томе лепоме и племенитом послу.

У дечје писце спада без сумње и г. Стевановић писац књижице коју смо ради приказати својим читаоцима. Он је познат дечји писац са неколиким својим књижицама за децу, и писао је са приличним успехом, ма да је било и супротних од овог мишљења да он није ваљан дечји писац. Свакој новој књижици ми се радујемо, па у тој жељи и уверефу, да смо -н у овом новом прилогу г, Стевановића 'добили лепу књижицу за децу, и _узесмо је те прочитасмо пажљиво, али какво разочарање. Тешко нам је признати али морамо, да нам је ова књижица пореметила све оно лепо мишљење које смо имали о радовима г. Стевановића и њему као дечјем писцу. Ова је књижица најгора међу свима његовим досадашњим радовима, и далеко изостаје иза њих. Чак нам се чини да то и није његов рад, тако је површан, чак, нетачан, и у ошште рђав, да даје врло ружну сведоџбу о подобности пиеца за писање деци. Да на књизи није обележено да ју је написао г. Стевановић, не бисмо могли веровати да он и овако шта може написати.

Књижица ова поред своје велике површности носи на себи тип разбацаности и ситничарлука. Нема у њој никаквих мисли, и у опште гола је имитација појединим књижицама дечјим, и то најгорим. Хтео је писац о овему и свачему да говори у збијеним реченицама, и да изнесе нешто. оригинално, ново, паје изашло ништа, једна мешавина да јој не знаш крсног имена. |

Чланчић: «Кућа и школа» — го је скелет, ма да би се могао врло лепо разрадити. А квари утисак и то, што је слика на другој страни, природније би било да је обоје на истој страни.

Чланчић: «Рано порани» — израђен је такође са свим површно. Овај нас чланчић потсећа на онај чланак у старој Читанци из 70-их година где је писано: «Свануло је. бунце се родило. Устани сине Никола» и т, д. Овако лепа замисао могла је на, Аругој лешпој основици у виду