Учитељ

КкКљИижЖжЕВНОСТ 949

У чланку «Кажњени Андра» — оцртава нам писац једно размажено варошко дете, које неће да се игра са шегртом месарским зато, што је издрпан (|) Оно строго узевши то се не дешава међу децом, јер баш ако ико, а оно деца најмање гледају на сталешку разлику и одело, али допустимо да је и тако, као што писац вели, али да видите како је опет он то извео: «Андрин отац беше прилично богат, Зато је Андра био поносит (!) Увек је имао лепе хаљине, лепе играчке(!) и по мало новаца у џепу. Зато није хтво да се игра са сиромашном децом.» —— Е, ово је неки нов. проналазак пишчев, да зато, што његов Андра има лепе играчке и по мало новаца, неће да се игра са сиромашном децом. ИМ тако дете чијем је рђавом правцу васпитања сам отац крив, кажњава отац само тиме, што га оставља без ручка, а не стара се ни мало да га поправи, на што је нарочиту пажњу требао да обрати писац. Џа и у самој незгодној Форми извео је све то писац, код толиких других згодних тема баш опег из самог живота.

Али највећу своју површност и непажљивост изнео нам је писац у причици: Како пролази добар а како рђав — где није имао ни каквог обзира према осећајима своје читалачке публике — деце, него им износи пример ужасне пакости и управо разбојништва, да се ваљда деца имају на што угледати и светити. Да изнесемо укратко садржину приче: Здравко несташко поведе свога млађег брата Филипа на реку, гдеуђу у чамац да се провозају по реци. На њихову несрећу ухвати их матица, преврне чамац, и разбије га о стену. Деца се почну давити, јер и Здравко који је знао пливати није могао изаћи на обалу зато, што је била врло стрмена, а Филип није знао никако ни пливати. У томе стиже у помоћ један стари рибар, који ухвати Филипа и избаци га на обалу. Старом рибару је веома мило што је избавио Филипа. А питаћете шта је са Здравком; — Здравко се удавио. Па зашто после и њега није излавио стари рибар кад је избавио Филипа, који је био близу обале као што се види“из речи избацио га на обалу, што не би могао учинити да је био даље, џа је имао времена стићи на време да избави баш и Вдравка. Јест, али то писац није хтео, он је баш хтео да се Здравко удави, па нам то кроз уста старог рибара вели: «Несташни Здравко често ми је крао рибе и раке. Волео је да ме наљути и да ми штету начини. А добри Филип често ми је доносио његову (ваљда своју) ужину, и више пута ми је давао новаца од своје уштеде кад нибам због болести могао да радим. Како не бих избавио тако доброг дечка! И чичи од радости ипођоше сузе.»

Верујте нам да смо једва ове редове исписали гнушајући се тога шишчевог старог рибара који је један најординарнији разбојник и убица. Колико речи толико одвратних слика у њима. Не зна се које је одвратније, да ли оно што тај несретни рибар наводи за разлог зашто не избави и Здравка, да ли оно кад му полазе сузе од радости што се једно невино дете његовом кривицом дави. Зар ово није језовита слика једног развратног човека који тако спокојно, управо демонски —— прича зашто Здравка није хтео да избави, него га пустио да се пред његовим очима у страшним мукама удави, а он то спокојно гледа, и још му од радости сузе полазе.

Не видите ли овде једнога разбојника који спокојно прича да је једном животу претпоставио ужину, и новац. Филип му је то двоје доносио и он га избавља, а Здравко није, и зато гине. Да страшне слике несрећне