Учитељ

4 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Да се дете навикне на послушност, ту је, као и код спавања и вабављања, једино потребно привикавање.

Чим дете, при каквом живљем покрету, дигне ручице да. њима млата, па. било то и у доба. пре шест месеци, дигните само руку и викните одсечно и јаче: "„Не!< Сам покрет, глас и израз очију ваших задржаће дете; невероватно је, како је оно то појмило; ако се иста сцена понови више пута, дете ће осетити, да извесну радњу не треба да ради.

А ако дете одрекне послушност Треба га узети за ругу и нагнати га да изврши оно, што му је наређено, не обвирући се на његову вику и непристанак. Успротиви ли се још једном, сломите му самовољу; већ трећи пут опирање биће му слабије, јер се оно сећа да је било нагнано да слуша. Мало по мало, дете ће упамтити: „Кад ми се што " ускраћује, ја немам више воље то да радим.“ И упорство, најзад, са свим ишчили.

Али је права несрећа, ако му се ма једном попусти ! 'Тога се „мали ђаволак“, како дете радо називају, добро сећа; оно се сећа своје победе, и сад тражи нове; оно увиђа да ваше забране нису праве забране, као и да ви не остајете до краја при ономе што сте рекли, и ла ТО ви индиферентни, или слаби и лабави; ви не водите више рачуна о њему, а оно ради по ћуди — е, онда ту нема васпитања ! Ви сте дете на свагда упустили, и оно све даље напредује у својој самовољи. ·

Није довољно спречити зло, већ треба успети да васпитаник чини добро. На пример, ви хоћете да наведете одојче да пољуби посетиоца, да му се осмехне и да му пружи ручицу. Хоћете ли тада употребити оштар тон, као у часу кад му нешто вабрањујете % Учините ли тако, сасвим ћете погрешити: оштрина леди детињу крв, и оно неће имати снаге да то изврши, оно ће се повући у крај. Проговорите му тоном тихим и повладљивим, управите на њ благ поглед с осмејком ; ваше подстицање и храбрење обрадоваће га; покренуће му срце и радиће по вашој вољи;

т % У а