Учитељ

МОРАЛНО ВАСПИТАВАЊЕ ДЕЦЕ У РОДИТЕЉСКОЈ КУЋИ 5

тада ће лако извршити наредбу. Не успете ли тиме, ви узмите дете без срџбе, с осмејком и расположени, па га упутите да вас пољуби. „још једном! Још једном!« рећи ћете му ви, храбрећи га с осмејком. „Сад чику!“ И ви га приближујете посетиоцу; доведено дете сад ће пољубити п њега, као што је вас више пута пољубило.

У опште, привикавајте дете да слуша још од прве године; оштрином се служите кад хоћете што да му забранште, задобијањем пак кад хоћете да вам шта уради. Ако лепо отпочнете, васпитање ће тећи лако за првих десет година; али ако вас по несрећи не слуша и не. поштује у почетку, тешко да ћете га доцније за то задобити.

Ево још две тајне за задобијање послушности и уважења. — Заповедајте што је могуће ређе. Што су заповести ређе, у толико оне јаче утичу на младу душу детињу. Велика је грешка већине родитеља, што сваки час заповедају; заповести су тако честе, да их дете више не схвата. То онда нису заповести већ празан говор без значаја. Треба, пазити да се такве грешке избегну. Како наш лични углед, тако и интерес детињи захтева да наше речи буду примљене к срцу. А то ће бити онда, кад сеи ми сами озбиљно понашамо и не бацамо речи у ветар. Све пак оно, што у ствари није рђаво, не треба забрањивати; а не треба наређивати ни све оно што није од стварне потребе; тада, ће наше заповести бивати ређе, али ће се и извршивати.

Друга, много тежа а чешћа грешка, то је неспоразум између оца и мајке, кад заповедају: „Отац је наредио, али мати то није учинила, вели дете; мати гунђа а отац се смеје.“ То је отров, који трује и срца злосрећне деце. Боље је по дечје васпитање да нема ни оца ни мајке, него вавађена оца и мајку: јер дете почиње да презире и једно и друго. Ако нисмо сложни у начину васпитавања, договоримо се, измењајмо мисли, постарајмо се да се узајамно објаснимо, као два бића удружена, ради најважнијега посла; али се у присуству дечјем никада не треба препирати; обоје треба јед-