Учитељ

“

Е

78 А кои жввно ср

Са те висине писац иде даље и приступа правилном суђењу о. оном шта је добро, шта ли зло, шта треба да радимо и чега да се клонимо. А то што је рекао читав је низ унутрашњих процеса, који се не могу с поља предавати, него се морају развијати тиме, што би се васпитаник пренво у средину таких одношаја воља, те да сам доживи све оно чиме се стварају моралне идеје. А. за то је опет потребно дружење, чиме се упознају конкретни одношаји воља, који у нама изазивају осећањем естетички суд: допадање и недопадање.

Али како бу ти конкретни одношаји противречни и без плана «веома разнолики, разнородни и у великом преплету, тако да неодговарају поступности, која тражи да се при етварању моралног убеђења пође од најпростијих одношаја, па да се иде до најсложенијих и најкомпликованијих...... то је.... код одношаја непосредног дружења немогућно намерно мењање и управљање тим одношајима, по вољи васпитача. па чак и надзор на њима отежан, те су тако сви ти одношаји, мање више, независни од намере васпитачеве...» А и тешко се уздићи изнад њих и о њима судити, јери васпитаници и васпитачи живе тим животом.

Шта дакле да радимо, конкретни одношаји воља које би ваљало васпитачу унети у васпитаника, и помоћу којих би се развиле моралне идеје не само да не ваљају, но и кад би ваљали, неће да се покоравају вољи васпитачевој2 Писац. је нашао излаза из те тешкоће, упутив нас на историју, на. учитељицу рада људског», од које се, како негда рече Хегло, није нико ни чему научио. Тамо у прошлости идеалне су личности и догађаји; иу ту идеалну средину ваља васпитач да постави васцитаника, који ће помоћу своје фантазије учествовати у тим идеалним одношајима «које васпитаник ваља да ој ....' да о њима суди те тиме да створи себи моралне идеје и развије осећање према човечанском друштву.» У томе налази писац естетичко престављање света; у томе му је очигледност моралне наставе. ~ |

та да се примети на све ово; Тиме што писац-са свим напушта, реалан свети маша се идеалног, разрешава нас од сваке примедбе на све оно што је говорио о конкретном одношају воља. Остаје нам само историја идеализована, или како би неки рекли, Фалсификована прошлост, којом ваља стварати моралне идеје и долазити до сазнања и вршења моралне дужности. Али шта да речемо о томе, је ли могућно самим познавањем, самим идејама, створити јаку, свестрану моралну вољуг Има једна врста одговора на то питање у чланку: -

Ш. - “ О задатку васпитне наставе

Са психологијом у руци, која показује како стоји знање према вољи, и како се знањем образује воља, ако се то у опште и може, писац хоће да да одговора на горње питање, не гледајући на то што је изјавио сумњу у то; да ли се знањем може воља образовати. Ево тога његова одговора: «Са преставама које стоје у свези са вољом спојено је извесно осећање угодно или неугодно: те престава, баш и због осећања које их прати утичу на развитак воље. Какве су дакле преставе које нас покрећу на рад као побуде, таква је и воља; а какво је осећање од тога ће зависити да се појача или умањи воља... И даље ово: